sedplas - omiljene definicije

Izlizati opanke

Добар део живота провести покушавајући исте заменити за кожне, лакиране ципеле и градску калдрму. Патити од кризе идентитета; јер опанке сматра малограђанским, док га кожне ципеле жуљају и ударају у врх палца.

Само излизивање је ништа више од празног хода стазама које, поред све жеље да их савладаш, су ништа више но предворје замаскирано неком опскурном лепотом. Иако тога свестан, он и даље гаји одбојност према мањку ноћних светала, бетона и гледања кромпира са оне стране мотике. Све му то фали не би ли себе репозиционирао као битнијег од обичног сељака, оног чија је једина брига да парадајз буде румен а патлиџан модар.

За тог истог опанак је смрт. У њему живота нема. Излизани опанци представљају фазу између цењкања и депресије, која на самом крају води ка коначном прихватања опанка као животног сапутника. Ипак, он опанке жели напустити... по сваку цену. Побећи од њих што даље. Заборавити дедине њиве и ливаде. Јелек заменити пуловером. Заборавити безбрижан живот и трампити га за нервирање око баналних ствари. Све то заменити за свакодневни пролазак поред "Коларца" који никад посетити неће. Продати вола за ручак у "Мадери".

Излизати опанке значи протраћити живот, или барем најбоље године, тражећи себе тамо где ти није место. Веровати да градска беда представља мањи јад од руралне само из разлога што вештачко светло градску беду некад обасја. Некад и обасја, али углавном бије у леђа и не обасјава пут пред којим је заслепљен човек.

Trasiranje

Неко заглави у слепу улицу и ту се његово путовање завршава, неко улети у кружни ток и тако кружећи остане без горива, неко пичи 130 на сат док слуша Синана, а неко ломи ноге по неравнинама док не падне уморан, али било како било свако од нас има свој пут и има прилику да буде Мрка свог пута.
Јебао си му кеву како си га истрасирао. Ни Веља у Чачку не би боље направио. Крчио, равнао, табао, асфалтирао, обележио линије, у кривини пуну, преко моста дуплу, направио ве-це поред пута јер буде некад срања у животу, и проширења да се одмориш после срања, направио продавницу да купиш ладно пиво на +40 на врелом асфалту.
И док се тако дивиш контрасту белих линија на црном асфалту и његовом вијугању кроз зелену долину, једно питање те баш погоди у центар, посред оне беле испрекидане: Који си курац трасирао кад ауто немаш?

- Пријатељу, дошао си из белог света, као успешан пословни човек, овде у Пичку Материну, далеко од фамилије са којом си изгубио сваки контакт, у свађи са јединим, рођеним братом, без жене и деце, а како си већ ушао у седму деценију вероватно ћеш без њих и остати. Дошао си, подигао кућу од 200 квадрата, не рачунајући помоћне објекте, искривио врат сељацима док халапљиво гледају у ову вилу на брду и сад ме, на све то, питаш како би било да подигнеш још један спрат. Па дижи, пријатељу, само кад отегнеш папке остави кућу откључану да се бар међеди и вукови населе у њој.

Srpski megaloman

Човек који је давно видео да је умереност го курац, и да су то све измислиле неолибералне ЛДП сероње са циљем да нас омекомуде. Ради и мисли само на велико и гади се оних што све мере и пажљиво одсецају.

-Купује акумулатор за Голфа-
-Господине по овом каталогу за ваш ауто иде овај од 55 ампера...
-Ти ће ми кажеш... Од сто ампера ми дај!
-Али нема потребе, и скупљи је...
-Е мој ти, па тај кад буде црко на 10% капацитета има да вергла и пали, а кад је нов са њим пређем 10 км на струју. Претходни ми је трајао десет година, него га сјебаше на мангало кад су пекли прасе па експлодирао... АКУМУЛАТОР никад није превелики.

-У лову-
-(Пуцањ раван НАТО бомбардовању Лађеваца, птице у кругу од 100м падају мртве, керови беже у рупе код лисица, а гост из Италије се усерава у гаће)...
-Хехе, ти си мислио чичи да побегнеш!
-Па јебеш ми све ако си ти нормалан, ко још гађа зеца са 10/89 , само уши су остале од њега!?! Који курац вучеш тај топ?!
-АКУМУЛАТОР И ПУШКА никад нису превелики...

-Женидба-
-Слушај, знам да си кретен, али размисли још једном, ова Рајка има бре преко 100 кила, мислим и да је јача од тебе, а она Јасминка се још није скроз оладила...
-Рајка има једну сису као две твоје главе, а Јасминка је дашчара.
-Па то ти и кажем, превелике су, не може ни да иде нормално...
-АКУМУЛАТОР, ПУШКА и СИСЕ никад нису превелики...
-Ти си бре мегаломан...
-А ти си пичкица...

80 godina

Животни век. Трен, ако узмеш у обзир да се Велики Прасак десио пре 13 и кусур милијарди година, у некој већ постојећој форми и димензији свемира. И да је ова наша лоптица претрпела гомиле вулканских ерупција, киселе кише, ледено доба, колизије са астероидима и кометама, настанке и нестанке живе материје, еволуцију и истребљење. Безброј рођења и исто толико смрти (минус ми, који јесмо).

Дакле, оног момента кад почнеш да се нервираш што си нико и ништа, кад ситним успехом подстакнеш своју болесну амбицију и још болеснији его, кад зарад малог, личног ћара испаднеш нечовек и превариш ближњег свога; сети се да твој животни век траје минорних 80 година, и то ако си живео смерно и здраво (читај: као пичкица и папучар, а сви знамо да ниси).

Е, сад, са тих твојих мајушних 80 годиница, које представљају зрнце песка у Сахари, наспрам милијарди година света и века, покушај да замислиш (мада нећеш успети) своју ултра-пико-нано-егзистенцију у засеоку званом Млечни Пут у руралном, забитом делу непрегледног пространства овог Универзума. А било би апсурдно да је једини...

- Један химен, више-мање? Дај, зар стварно мислиш да је толико битно? Даш?

Kasni mi

Rečenica koja te zatekne nespremnog, izgovorena od strane devojke, paničarke, koju poznaješ taman toliko dugo da joj broj telefona još uvek ne znaš napamet. Niti njenu prirodnu boju kose.
Grom iz vedra neba!
Smak sveta! Kraj, ništa više neće biti kao pre.
A verovao si da su šanse da ti se ovako nešto desi, baš sada, jednake verovatnoći da je vetrenjača iz Servantesovog Don Kihota, zaista div.

- Halo?
- Ja sam bubili. Izvini što te zovem ovako kasno, ne špijuniram te više, svega mi. Znaš da te ne bih budila u ovo doba da nije nešto hitno.
- Ooo da, znam.
- Znaš, danas sam ceo dan nešto nervozna i preosetljiva. Tri puta sam zaplakala na „Oči boje duge“. Mamin ručak nisam mogla ni da pipnem, sve mi nešto muka bilo, a znaš koliko volim podvarak. I još na sve to, ceo dan na TLC-u puštaju neke emisije o bebama, kao da znaju. Bubili? Je l’ ti to hrčeš? Ladno hrčeš! Sram te bilo, svinjo bezosećajna! KASNI MI!
- Čččč...čekaj, stani. Kako kasni? Zašto kasni? Jesi li ti sigurna?
- Nego šta sam! Sve simptome trudnoće imam, nisi me slušao!
- Dooobro, polako. Samo bez panike!
- Ne paničim!!!
- Slušaj, jutro je pametnije od noći. Lezi lepo, spavaj, pa ćemo sutra ujutru da rešavamo to, m?
- Kako to misliš da rešavamo?! To? Beba je za tebe TO?! Hoćeš da abortiram, jel?! Kao znamo se mesec dana i te priče? Nema šanse! Rodiću ga!
- Halo, halo...Jelena?

Ok. Spustila mi je slušalicu. Nema veze. Bolje je tako...
I šta sad u pičku materinu? Jebote, imam 22 godine, još sam na faksu, moji me izdržavaju. Ma nema šanse, ne mogu da je oženim. Znamo se mesec dana. Nismo mi jedno za drugo. A nismo ni neki par, k’o kera i bandera smo. Ne znam ni kako joj se pudlica zove, koliko ispita ima do kraja, koje joj je boje kapija. Jebote, pa ja ne znam ništa o njoj! Smiri se, Nikola, smiri se. Pokušaj da odspavaš, tri sata je, ustaješ u pola sedam...
Čekaj, pa gde ćemo živeti? Kod mene nema mesta. Šta ako nosi trojke? Moraću da se zaposlim na građevini kod ćaleta. ĆALE! Jebote, ubiće me ćale! Dobro, pa i on je mene napravio sa 20. Znam, reći će: "To su bila druga vremena!". Kako da mu saopštim uopšte, ima slabo srce, neće izdržati. Juče mu se slošilo kod kuma Ranka na svadbi. Svadba! Sigurno će hteti veliku svadbu, pričala mi je da ima mnogo rodbine. Mrzim ta opštenarodna veselja! Ma ne, nećemo se uzimati. Priznaću dete i gotova priča. Plaćaću elimentaciju, nisam ja nikad bio skot. Viđaću ga vikendom. Pa da, vodiću ga i u vrtić ako treba, odlaziti po njega. Pa kad ga odvedem prvi put na pecanje, a on onako mali, jedva 5 godina, pa se kikoće pored vode. Vodiću ga i na upis u prvi razred, moj junak mali, veća torba od njega. Tačno ga vidim. Grli me na hodniku i gleda njegovim malim bečatim okicama i kaže: „Biću dobar, tata.“ TATA! Pa ja sam nečiji tata! Moram da zapalim pljugu, razbio sam san.
Dobro, moram reći mojima. Ljutiće se par dana, pa će ih proći. Kao i ono kad sam pao godinu i kad me murija uhapsila posle Derbija. Derbi! Jedva čekam da ga odvedem prvi put na stadion. Kupiću mu šal i duksić, biće pravi mali navijač. Junak tatin! A šta ako bude žensko? Šta onda? Nikada sebe nisam video kao oca devojčice. Mada, slatke su onako male, u haljinici i šnalicama u kosi. Biće lepa devojčica. Samo da ne povuče na mene velik nos. Biće bečata na mene, garant. Princeza tatina. Vrtirep mali, sa dugom crnom kosicom. Smaraće me da je vodim na balet i ritmičku gimnastiku, vodiće je taja njen. Učiću je od malih nogu šta je prava muzika. Izbaciću Pink iz memorisanih kanala. Ja ću joj izvaditi prvi mlečni zubić i staviti joj ga pod jastuk. Čitaću joj Andersenove bajke pred spavanje...
Nikola, o čemu to razmišljaš? Otišao si predaleko. Ništa to još nije sigurno. Nema veze, svanulo je, moram da odspavam makar ovih pola sata dok ne zazvoni alarm...
A šta ako mi zabrani da viđam dete? Ako se odseli u drugi grad? Ne daj Bože uda za nekog drugog?! Neki rmpalija da mi vaspitava dete! Nema šanse! Oženiću je, pa da. Nije ona toliko loša. Nije čak ni ružna. Ako izuzmemo klempave uši i krive noge. Dobro, i govornu manu. Al’ ima lep osmeh. I oči su joj lepe. Ima koji kilogram viška, ali nije to ništa. Pa eeej, nisam ni ja žgolja, fin smo par, onako kad stanemo jedno pored drugog. Nije čak ni ljubomorna. Preterano. Samo dva puta je pravila scene do sada. Ništa to nije. Čak je i palačinke pravila za moju ekipu kada smo se okupili da gledamo tekmu. A slatka je... To je to! Rešio sam! Provešću sa njom život! Rodiće mi malo voljeno biće. Imam plan. Saopštiću mojima ujutru, pa kud puklo, da puklo. Oni nam sigurno neće odmoći. Uselićemo se u babin stan, stanare ćemo otkazati od sledećeg meseca. Ja ću sam da ga okrečim. Mića će da mi uradi stolariju. Nebojšu ću zvati da mi sredi kupatilo. Duguje mi. Dečiju sobu ćemo da uredimo sami nas dvoje. Srušiću i onaj krivi zid, napraviću šank. Gajba će nam biti ko bombonica. FLEKICA! Tačno, Flekica joj se zove pudla. ŽENIM SE! Ako treba svadbu, dobiće i veliku svadbu! Moram sutra da javim ortacima. Ko ga jebe, jednom se živi! Biću prvi ćale u našem društvu. Jebote, ponosan sam na sebe. Tražiću da prisustvujem porođaju.
Alarm?! Kad pre? Toliko od spavanja. Nema veze, sredio sam svoj život. VOLIM JE! Savršena je! Zaprosiću je. Danas. Odmah! Moram da je pozovem!

- Halo, ljubavi. Jesam li te probudio? Nisam? Dobro je. Slušaj me. Sve sam isplanirao. Dolazim večeras do tebe. Što? Izlaziš sa drugaricama? Pa dobro, dolazim onda popodne, da se dogovorimo nešto. Otkud sad to? Što da ne dolazim? Boli te stomak? Nema veze, ovo ne može da čeka, rešio sam da te...aham, dobila si, pa dob...ŠTA?! DOBILA SI! Kako dobila?! Zašto dobila?! Jesi li sigurna?! Ne vičem! Noćas dobila? Kako možeš to da mi uradiš? Kako šta?! Pa jel znaš šta si mi sad uradila? Jel znaš?! Sve si mi snove srušila! Da, ti meni! Sinoć si mi rekla da ti kasni! Koliko?! Kasnilo ti je dva dana?! DVA DANA?! Eeej! Pa jesi li ti normalna?! NE VIČEM!!! Ja sam noćas već vodio decu u školu i na balet, a ti mi kažeš da ti je kasnilo samo dva dana?! Ti se bre igraš sa mojim osećanjima! Ne mogu da se smirim! Kako da se smirim?! Ne znam kad se vidimo. Zvaću te. Ajde.

I šta sad? Nemam više dete. Nema ni svadbe...ničeg više nema. Opet sam sam. Sa podočnjacima od neprospavane noći. Nema veze. Kad malo bolje razmislim...i nije bila neka riba.

Koraci u rukometu

Sinonim za apsolutnu neodređenost. U principu tri su dozvoljena, al nekad može i 2+2, osam, devestosedamdesjedan ili nula ako na leđima imaš bivši tandem Lovćena Đurković-Đukanović.

- Je l idemo u grad večeras?
- Idemo sigurno, ali garantovano ne.
- Sve u svemu, verovatno?
- Možda!

Njena majka

Najviši stadijum zajebanosti upoznavanja njene porodice. Ćale i stariji brat zajedno su pičke za nju. Ova žena je poznata kao osoba bez duše i srca, od milošti je zovu još i tašta. Savršeno je boli kurac što ti imas 2 fakulteta i 5 doktorata, ti nisi dovoljno dobar za njenu mezimicu jer si klošar koji samo misli na taslačenje. Ona je predvodnik čopora, alfa ženka. Ne daj bože da joj se suprotstaviš za kuhinjskim stolom, njenim svetilištem. Tako je ćale jednom uradio pa je dobio šamarčinu iz kolena i od tad ne pije pivo, nego mesto toga svaki dan obriše kilo, dva prašine i izmasira joj tabane. Svaki trud da se zgotivite je uzaludan. Ona ima bugarski instinkt. Smeška se stalno i kao super je, a iza ledja drži rambo nož koji je svečano naoštren za tvoja jaja. Što je manje budeš vidjao i više joj kupovao stvari, veće su ti šanse da izdržiš do kraja, tj. dok neko od vas dvoje ne bude ladan kao njena duša.

Sterilizacija mozga trepanacijom

Илити бушење рупе у глави ради што бољег чишћења свега онога што нас одваја од шимпанзе са дрвета.

Некада давно врачеви по неким вукојебинама су бушили рупе у глави да би ослободили дух и подигли своје размишљање на виши ниво. Или су они тако мислили, али свеједно мислим да је деловало јер су јелте они веровали да делује. Можда је само био добар трип да ти поветарац ћарлија по ганглијама, откуд знам, важно да је прича до јаја.

Хтели су да изађу ван оквира свакодневнице и пронађу неки смисао или макар нешто занимљиво у свеопштој досади која влада одувек. По мени, то су биле девијантне и поремећене њушке али су се трудили јебига, није им било мрско да одјебу малограђанско племе и изађу изван устаљених оквира. И због тога их поштујем.

Данас се ради обрнута ствар. Глава се буши стереотипима, обрасцима понашања, једнобразношћу и за садашње друштво прихватљивим аксиомима који треба да нађу оно мало креативности и различитости које су преживеле из младости и униште га. Предефинисати све, не остављати могућност избора или мењања већ написаних сценарија, уклопити све као лего коцкице, дисциплина је све. Спречити испаде изван такозване "нормале", довести све на исти ниво, угушити било какво таласање и створити тоталну хегемонију, то је њихов задатак. Да сви лепо буду исти, плава радничка кошуља, сендвич са паризером, Дневник у осам па Курсаџије на Пинку. Послови који се понављају у недоглед, фабричка трака која ствара дронове на којој раде дронови, прежвакани хумор, глупи босанац и педер словенац, забава за масе која се на исте баца лопатом а та иста маса жељно зинула и чека некога да јој стави курац у уста. Стварање калупа од свега и индуковање жеље људима да се у тај калуп уклопе.

Најлепши део долази на крају, посластица. Када се мозак испере и напуни одговарајућим материјалом онда се рупа залије и печатира тако да никада не може бити отворена. О туђем мишљењу се не размишља, оно се уклапа у оквир који је матрикс већ етикетирао као глупост, секту или "ју мене :прекрст:".

Јединка је ушрафљена, машина меље смиреношћу швајцарског сата, нема одступања у откуцајима.

СЛЕДЕЋИ!

Kiseljenje

То ти је кад одеш да се киселиш, разумеш, кад мора да одмекне (омекша?), да се привикне на природно, нормално.

Знаш, ништа данас није спонтано.
Све се ради због публике. Екстремна ситуација је кад си сам себи публика.
Чак рецимо ни ови ... монаси, ни они нису спонтани.
И они имају публику.

Онда разне "хоум мејд" аскете, алкоси, шљам ... ни они нису спонтани.

Читав процес интегрисања, поделе улога, углављивања у рутину, прва симпатија, прва мастурбација, прва цигарета, прва пенетрација, прва срамота ...
све то је далеко од спонтаног.
Као рецимо кад видиш неког клинца на улици и видиш му по фаци да ће да буде ђубре, оно, ретардирана сомина која скупља око себе публику, армију дегенерисаних.
Онда имамо стадо.
Не знам шта је толико противно природном од стада.

Стадо ти је глобална заједница неспонтаних.

У таквој ситуацији, кисељење му дође као тренутно враћање на природно, конфронтација са неспонтаним.

Рецимо, сигурно си некад имао проблем са устајалим стопалима.
Ја нпр никада не скидам чарапе, ни лети, ни зими, ни кад спавам, а код купања ... па једноставно- избегавам купање.
Тај немар према стопалима резултира извесним неприродним стањем, палчеви неспонтано огрубе, отежано се крећу, ограничавају себи простор.
Разумеш паралелу ?
Као човек са својом привидном слободом избора.

------

"У почетку беше Реч"
Боже, каква глупост.
Реч је далеко од спонтаног, исконског.

Речи увек носе ту неку .. одвратну заверу.
Контролу.
У овом тренутку ја контролишем тебе, твоје реакције, размишљања, примењујем једноставне једначине.
Неспонтани субјект, подложан манипулацији + одговарајућа комбинација слова = ...

Добро, друга је ствар што ти мислиш да си паметан.
Мама ти је то причала читавог живота, а понеки облик ти дозволи да му додирујеш вагину па лажеш себе да си мужеван и да држиш ствари под контролом.
Да доносиш одлуке.
А не одлучујеш ти ништа.
Ти си само збир потреба и предрасуда које сматраш "животним истинама" јер је ограничен број информација којима си располагао унапред дефинисао твоје истине.
А то је све гомила глупости.

Продужетак врсте, будућност, колектив, образовање, систем ... све је то ... нестварно.
Нестварно је јер не доноси утеху.
Само учвршћује рутину, промовише неспонтаност.

Кисељење, или одмашћивање, ти је као ... момент оф клерити.
Одсуство рациа.
Изузимање, али не оно фенси изузимање које служи само за изговоре пред Богом, него спонтано.
Изузет сам бира информације, и не поседује.
Не поседује, нема шта да изгуби.
Не верујем у "no hope = no fear" глупости, мада су лепе за адолесцентско уво.
Нормално је да човек жели да допринесе нечему, проблем је кад у континуитету доприноси илузији.

Зато, киселите ум редовно.
Spank for yourself, question gaythority

Дисклејмр:

Ок, ово је глупост, али морам да вежбам речи.
Морам понекад да поразговарам са неким парчетом папира, чисто да не бих заборавио речи.
Свиђа ми се идеја да пишем међу странцима, лепо је кад гледаш слова како се нижу.
То је некако узбудљиво, неспонтано, признајем да волим да се пипнем.
Грех према истини, а грех је заводљив ...

Дејџримр

Pesma na koži

У питању је виши облик комуникације између 2 бића.
Када шврћа прође фазу аутољубљења, пиркања и тарења, почиње да жуди за нечим смисленим, што ће га, бар на тренутак, извести из тела.
Прстима се може писати песма. По кожи.
Фокус је увек на лицу, обрвама, врату, раменима, бради (не бркатој бради, него бради као делу лица).
Неки сматрају ово манифестом такозване "Љубави", али ко би то знао.
Када комуницирате прстима и очима, време се зауставља.
Тело престаје да постоји. Остану само 2 бића, сама на свету.
Нема прошлости, нема будућности. Само тај један тренутак.
То је у ствари ситуација када вам Бог понуди да окусите Вечност.
Да осетите Спокој.
Особе које овако комуницирају нису сексуално узбуђене.
Јер секс је само небитна ставка у животу малих слепих људи.
Додирните вољену прстима. Гледајте је у очи ако нисте лицимУри.
Пиркајте јој у обнажене Уши, али је не целивајте.
Примите Вечност у своја грешна плућа.
Обуставите Разум, обнажите Душу.
Дишите своју Вољену.

Амин +