sedplas - omiljene definicije

Fakultativni seks

Честа врста секса. Мо'ш, а и не мора секс. Необавезан секс.

:Изненадни звук ломљаве прозора у приземљу:

- Скидај се, кучко!
- Ију! Ко си сад па ти?!
- Глупачо! Видиш да сам ставио чарапу на главу да останем анониман! Са' ћу те откинем од к...
- Шта ће ти тај пајсер? Знаш ли ти колико је сати?! Четири ујутру, јеботе!
- А, љеб те јебо, који је теби!? Навикла на факултативни секс, а?! Нема код мене 'оћеш - нећеш!
- Ма скроз ме разбуди човече, а радим од шест! Иди истуширај се прво, смрдиш к'о коњ, па може један, али на брзака! Пешкир ти је у ормару.
- ???
- Шта ме гледаш, јес' ти дош'о да јебеш, ил' шта?!
- Ма јебо ти ово, одо ја...
- Хеј, а прозор? Ко ће то да плати?!
- ...
- Ааа, јебем ти ову Карабурму...

Da li bi mi izronio školjku?

Сутоморе.

Спустила се ноћ. Седите сами на плажи, загледани у једва видљиву линију где се море спаја са небом. Њу су преплавила романтична осећања, а тебе потреба да полно општиш. Што пре.

Таман када је рука кренула да са романтике хоризонта причу измести у сфере које су много битније у животу једног адолесцента, у тишини ноћи одјекнула је реченица:

- Драги, да ли би ми изронио једну лепу шкољку?

Е, јебига.

Још недовољно искусан да причу о морској шкољци вешто и неприметно преокренеш у причу о морским краставцима и краставцима уопште, остајеш условљен јебеном шкољком и роњењем. Наравно да си већ поменуо да си врстан пливач и ронилац. Истина је да ниси много одмакао од своје каде, али израњање шкољке ти је сада последња шанса да уђеш у свет одраслих.

- Наравно...

Устајеш са песка и одлучним кораком крећеш у непознато. Ниси ти нека пичкица, да сквасиш ногице до чланака, па до колена, па постепено... ма јок. Стропоштаваш се у море наглавачке, пре тога удахнувши ваздуха колико ниси у последњих сат времена. Додир са хладном водом и нечим получврстим на њеној површини, охрабрио те је мишљу да ћеш можда одмах умрети од инфаркта, да се ипак нећеш давити у мукама.

Но, ипак си некако преживео зарањање. Пошто се шкољке обично налазе на дну, а одмах након преживљавања се мисао вратила на општење и услове, схватио си да је налажење морског дна следећи логичан корак. Међутим, таман што си то схватио, морско дно је пронашло тебе, тачније, твоју аркаду и лакат, те ти, на неки чудан начин, олакшало посао.

Твој крик трајао је само толико, док ниси схватио да вода улази у уста што на крају не изађе на добро, и да је бол ипак паметније поднети затворених уста. Са сланим укусом устима, у мрачном и крававом мору настављаш своју потрагу за шкољком.

Јебаћеш, не звао се ти Ратко.

Пипаш рукама и ногама по дну, али уместо шкољке налазиш морског јежа. Опет крик, и опет море у устима. Пипаш даље, пипаш... док нагон за општењем почиње полако да слаби заједно са нестајањем кисеоника, опет надјачан нагоном за преживљавање, те одлучујеш да изрониш. Узимаш руком са дна неки непознат објекат, можда буде шкољка.

Схваташ да уствари ногама додирујеш дно, и са објектом у руци, крвавом главом и руком, победнички израњаш ка пуном месецу. На површини отвараш уста у потрази за кисеоником, али уместо кисеоника, у уста улази мекани објекат са почетка приче, морски плод Сутомора, и сада си сигуран да не може бити горе, осим ако оно у руци није шкољка.

Излазиш напоље из мора, тетураш се ка девојци која чека шкољку. Из аркаде лије крв и слива се по телу. Масу из уста си успео да испљунеш, остало је само мало браонског око уста, и пола морског јежа у десном табану.

- Јао... јеси ли добро?!
- Бојим се да нисам нашао шкољку...
- Ух, крвариш!
- Ма ништа, мало сам закачио неки каменчић...
- Јаоооо, па ти си и говно неко пронашао...
- Пронашао сам и ово...
- Морски краставац, видим.
- Личило је на шкољку.
- Јој... ево ти марамицу, среди се, а ми се видимо сутра, ја морам рано устати...

Uzde

Две дугачке плетенице њене косе које држиш у рукама док je трсиш сгуза.

- Драга масна ти је коса, клизе ми узде из руку, изгинућемо!
- Па намотај мало каубоју, за који мој сам пуштала овол'ку косу...

Djurdjevdan

Prva pesma koju svaki ciganski muzikant nauči da svira.

Podjem jutros na fakultet, kod mosta se Ciganče od 5-6 godina nateže sa harmonikom većom od sebe kao pijan s gaćama, harmonika mu beži i hoće da ga izvrne na ledja ali mali ipak uspeva da zasvira Djurdjevdan. Dva sata kasnije se vraćam preko istog mosta i sa druge strane vidim novo Ciganče sa starom Melodijinom harmonikom koja izgleda kao da je još njegov deda ukrao iz groba onom liku iz Sabirnog Centra, Melodija cepana na dva-tri mesta što ni malo ne smeta umetniku da na njoj raspali po Djurdjevdanu. Pred kraj Pobedine vidim i trećeg muzikanta, ovaj je nešto mladji od svojih već iskusnih kolega i ne svira na normalnoj harmonici nego na nekoj ruskoj sa tri oktave, fali joj pola dirki mada to nije bitno, ostalo ih sasvim dovoljno da bi se svirala ona legendarna melodija. Smoke on the water? Master of puppets? Ma jok, Djurdjevdan.

Malo dalje, kod Margera, čujem "...kome sada moja draga na djurdjevak miriše, na djurdjevak miriše..." i vidim dva Cigančeta kako vuku neke kartonske kutije i uz pesmu odlaze u nove radne pobede.

Onom baji koji albatrosima upisuje mape sveta u glavu i lososima podešava tajmer za kretanje uzvodno je izgleda bilo dosadno pa je svim Ciganima u ROM memoriju ubacio note za Djurdjevdan i podesio da se taj fajl prvi startuje kad pokrenu sistem i da ne prestaje da se vrti dok im ne platiš da sviraju nešto drugo.

Nedeljko Čabrinović

Nevidjeni baksuz bez kog bi Gavrilo Princip bio samo još jedan klinac koji se pali na vojsku. Kad je princ Ferdinand pošao na svoju poslednju vožnju Nedeljko Čabrinović je trebalo da ga ubije i tako Austrougarskoj objasni neke stvari koje ona nije htela da shvati. Da je uspeo u svojoj nameri Ferdinand bi poginuo, počeo bi svetski rat i Čabrinović bi kao narodni heroj sada imao ulicu sa svojim imenom i pola strane teksta u knjizi iz istorije.

Kad je Čabrinović krenuo imao je bombu da ubije Ferdinanda i tabletu sa cijanidom da ubije sebe za slučaj da ga uhvate. Jedino nije imao sreću. Bomba koju je bacio je eksplodirala prekasno i digla u vazduh automobil sa obezbedjenjem. Kad je video šta se desilo popio je cijanidsku tabletu i shvatio da mu nije ništa. Da ga policija ne bi uhvatila živog skočio je u reku s namerom da se udavi, ali kad nekog potera baksuz onda to ide ceo dan, upao je u plićak u kom ni mače ne bi moglo da se udavi i tu je uhapšen.

Sat vremena kasnije kad se Franc Ferdinand vraćao sa prijema kod gradonačelnika vozač je promašio skretanje i zaustavio se ispred kafane iz koje su baš tad izlazili članovi Mlade Bosne koji nisu uhapšeni posle napada na princa i Gavrilo Pricip je izvadio pištolj i ubio ga.

Princip nije imao dovoljno pameti da prodje prijemni za gimnaziju ni dovoljno snage i zdravlja da ga prime u Crnu ruku ali je imao sreću što je sasvim dovoljno da udje u istoriju.

Devojke iz elektro škole

One su bile devojke sve dok jednog prvog septembra nisu sele u učionicu sa jedno 30 likova koji su nekad bili deca. Posle oko godinu dana ovih tridesetorica postanu nešto kao Alibabinih 40 razbojnika samo što ih je manje pa devojke moraju da se prilagodjavaju situaciji. Posledice su sledeće:
-kad im ispadne sveska, knjiga ili nešto treće šutiraju ga do kuće
-pertle vezuju samo dok sede na stolici
-odazivaju se na "brate"
-na dvosmislene izjave neuspešnih šmekera odgovaraju pesnicom u nos i flašom u glavu
-nisu sigurne kako se zove najnovija Avonova maskara ali znaju koliko su koštali svi transferi u engleskoj drugoj ligi
-nikad ne zaboravljaju uloške jer nemaju od koga da ih pozajme
-ostatak odeljenja ih posle par godina smatra za ortake koji su malo drugačiji, ali niko ne može da se seti zašto

Upoznavač

On sedi.

Glave zabodene u kosmičke dubine šanka, zgrčenih ramena, sa obe ruke na svojoj čaši. Već je tu kada dođeš na kraju svog radnog vremena, ni barmen ne zna kada je tačno došao. Bitno je da je već tu i nadrkan. Toliko mu sve ide na kurac, da mu je već i svejedno. Kada te već po defaultu drka sve što jeste, kako išta da te izbaci iz takta? Stići do Temišvara preko Osloa, pronaći smiraj u senzorima utrnulim od stresa. Jason Statham, samo sa vešalicom u guzici. Aktovka, raskopčana dugmad na gušećoj uniformi kapitalizma, razuđena fotografija dece. Tvoje neiskustvo u nadrkanosti i eksiranje viskija bez hleda nakon neugodne svađe na poslu gotovo zasmejavaju njegov martini. Kada si upoznavač, ni alkohol te više ne radi, ali si previše sjeban da bi ga kategorički batalio - ne pušiš, jer čak i čibučenje zahteva izvesnu organizaciju i pozicioniranost trenutka u odnosu na pređašnje i dolazeće. Nakon tvoje treće prozivke šankera, on spontano dobacuje nešto toliko kul, da to više i ne zvuči kul. Štaviše, zvuči klingonski, značenje tumačiš situaciono. Pruža desnu ruku ispod leve nalakćene na šank. Prezime. Ime, prezime. Spoznaja obostranog umora od prezira, radost što da prezire ume još neko. Vodi te kući, jebe te tako da ti Tarabići đuskaju pred očima, nestaje u trenutku kada ti polako pada na um da bi bio čestit otac. Nije on želeo da te kara, to je neminovnost oplemenjena izuzetkom društvenih konvencija. On ima misiju, ti imaš seks i grad. Za tebe je takav susret u raskoraku sa svime što je prethodilo, dok za nadanje ostavlja premalo štofa. Za tebe je to presek, za njega stanje. Ti čekaš Gospodina Pravog, on ga plaća dva puta nedeljno da mu čisti gajbu.

Upoznata si.

Rusi

Rusi su bili najveće pičkice među slovenima.Dok smo mi otišli na zapad i ratovali sa raznoraznim govnima rusi su otišli u sibir da lade jaja na minus četrdeset i pritom istrebili polarne medvede

PRAVDA ZA POLARNE MEDVEDEVA

Fakultetska diploma

Mnogo skup tolet papir

Bolero

Bolero , nije to dugačka kompozicija Morisa Ravela komponovana za buržuje i ostale slojeve koji nas gledaju sa visina , nije to ni onaj rock 'n' roll bend iz Osijeka na koji često sumnjaju. Bolero je nešto sasvim drugačije.
Bolero je način života i način življenja. Paradoksalno , riječ je o djeliću smušenog vremena u kome ponavljanje istih stvari i sitnica kod čovjeka izaziva gubljenje pojma o vremenu. Jednostavnije rečeno , Bolero je kad shvatiš da ti sve ovo nije potrebno , nisu ti potrebne ni ružičaste televizije , nije ti potrebna ni smaračka muzika koja neminovno okupira čitavu bivšu Jugu , nisu ti potrebne ni one silne reklame i ljudi iz tog odvratnog svijeta advertajzminga koji ti pune glavu nepotrebnim sranjima i tvoj mozak i um naćeraju da pomisliš da su ti ti silni produkti modernog svijeta u stvari potrebni. Nisu ti potrebna ni otrovna gazirana pića , nije ti potreban ni dim iz kontejnera , nije ti potrebno ni popovanje starijih, ni nagovaranje mlađih.Bolero je kad shvatiš da si potreban sam sebi , kad čvrsto noktima zgrabiš život i odlučiš da ge ne puštaš jer je samo tvoj. To je onaj trenutak koji dođe iznenada.
U suštini , svi od rođenja tripujemo da ćemo postati rok zvijezde , glumci , fudbaleri , manekenke, astronauti , Lackovići .. i što više starimo shvatamo da to u stvari i nije moguće , Bolero je kad zajebeš sve te misli i shvatiš da je život realniji a da ga ipak treba proživjeti do kraja i udahnuti punim plućima. Ako ne živiš kako ti želiš ,život koji posjeduješ na kraju počne da posjeduje tebe.Bolero je kad živiš na ler , kad živiš kako oćeš.

- Vidi , vidi onu budalu što vozi traktor !
- Koga ?
- Brate, ima li na ovu ulicu šeststo traktora ?
- Aaaaaaaaaa , onaj što vozi sa naočarima za kupanje u moru ?
- Jes , taj brate , gledaj koji je to kreten , skinuo se go ka od majke rođen , na glavi naočari za kupanje , pije Dzek Daniels , vozi traktor , a na blatobranima metnuo dvije malezijske prostitutke.
- A slušaj mu muziku , Žare i Goci.
- Ovoga treba strijeljat'.
- Tebe treba strijeljat' govedo jedno. Vidiš li da čovjek živi život punim plućima ? Jebe mu se za sve. A ne ko ti , te mi kukaš kako te je ostavila Maja , te kako se jahala sa tvojim rođenim bratom , te kako su se jahali posle sahrane tvoje majke , te kako si jedva skrpio za tu sahranu , te kako sad ne možeš da vratiš dugove... Idi nađi dvije boce rakije , kupi koju ovcu i idi na neko brdo da živiš , pusti muziku i zajebi sve , probaj , samo probaj da živiš Bolero.
- Šta ispriča to ,jebote ?
- Ništa , odjebi.