Prijava · Registracija
1093 : 96
16 em plus     16 em minus
1094 : 96
1093 : 97

Plazma devojka

Vragolanka, vrca, pičak među pičkama, zlatna ribica među ribama, šmeker u ženskim gaćicama.
Neuhvativa kao četvrtina jajeta na zajedničkom tanjiru za predjelo, neobična poput dve koštice u breskvi, deteline sa četiri lista ili trinaeste plate u Srbiji. Bilo da vas ljubi na najšašaviji mogući način uz osećaj koji stvara lizanje ledenog Rumenka na plus 40, bilo da iz kafića u kafić eksirate tekile, valjate se po bilijar stolu, zaspite na klupi u parku ili u dam-ti-dam stilu jurite niz glavnu ulicu...
Ona prija kao zaranjanje prstiju u brašno, kao krađa upravo spremljenih kolača, kao umivanje hladnom vodom posle trčanja, kao navijanje na utakmici.
U njenom svetu i korov koji ste zapatili može da posluži za pravljenje ljuljaške na kojoj se kikoću i vaše i njene bubice. Ona vas jednostavno ne pušta da odrastete...

26 : 5
16 em plus     16 em minus
27 : 5
26 : 6

Izbaciti iz brzine

Neprikosnovenim argumentom zaustaviti priču sagovornika i ostaviti ga da se kuva u beskonačnoj petlji.

Duklja, dana 8.10. ljeta Gospodnjeg 1042.
Dukljanski izviđač Vukoje: Stefane... Vojo... Vizantijci... Mihajlo... Duklja...
Knez Stefan Vojislav: M?
Vukoje: Uh... Ček... Uh... E, došli oni Vizantijci, eno ih skupljaju se dolje kod Bara...
Stefan Vojislav: Aha...
Vukoje: Ima ih oko 40k. Svi naoružani do zuba. Svi pod punim oklopom, a vodi ih Mihajlo, d grejtest strateg Vizantije ikad. Najebaćemo Vojo, spasavaj, jađo, izginućemo ko protiv Turaka za cirka 800 godina.
Stefan Vojislav: Misliš, ovaj Mihajlo? (:vadi glavu iz torbe:)
Vukoje: Da... Taj... Ali... Ali...
Stefan Vojislav: Muči jađo, satrali smo ih ko nevin momak rasnu ljepoticu. Dakle straobalno i cijele noći.
Vukoje: Ali... Ali...
Stefan Vojislav: Jeste, čekali smo i tebe da se vratiš iz mehane, al' se Žegavac smorio od oštrenja sablje, pa reko' ajmo gore na planinu pobacamo kamenja i strijela na njih i milina, ovo što ostane samo cap i gotovo.
Vukoje: Ali... Ali...
Stefan Vojislav: Čuj, nećemo te na kolac jer mi je za koji dan krunisanje. Aj sad, put pod noge, lagano, nogu pred nogu, i vidi je l' Gojislav opet u kujni i išćeraj ga o'tle ako jes.
Vukoje: Ali... Ali...

294 : 13
16 em plus     16 em minus
295 : 13
294 : 14

Kako bi bilo da sam ja to tebi uradio?

Konfučijanska lekcija iz društvene samosvesti. Ne čini drugome ono što ne želiš sebi.
Osim ako nisi duševno oboleo.

- Ženo luda, šta radiš to s poštarom, kuku mene!?
- A na šta ti liči, majke ti?
- Pa liči mi da te jebe! A je l' to lepo? Kako bi bilo da sam ja to tebi uradio i da sad gledaš kako me jebe poštar? Sa šapkom.

135 : 31
16 em plus     16 em minus
136 : 31
135 : 32

Kockice šećera

Nekada davno, kada onlajn timske igre kao što je "Warcraft" nisu ni bile u planu, naša (i ne samo naša) siva emigracija je u dugim pohodima po belosvetskim, velegradskim ulicama tragala za mrvicama bilo kakve hrane, kako bi spojili jedan dan sa sledećim.

Bili su azilanti, begunci od režima (neki su to zaista i bili, a neki su se bogme malkice folirali), bez igde ikoga svoga da im pomogne, nisu znali jezik i nikoga nije briga za njih. "Eto vam", reći će im službenik zemlje u koju su pobegli, "evo vam ulica, mogućnosti su mnogobrojne." Ako posla i ima, kako ga naći? Kako se prehraniti.

Kockice šećera. Bele se kao biseri na ogrlici supruge lokalnog aristokrate, bogatuna. Primamljive su, tako bele i tako slatke. Stoje u posudi, samo čekaju da ih uzmeš i, umesto u kaficu ili čaj, sve strpaš u usta. Da tako prevariš stomak, da obmaneš sebe da nisi gladan.

Kockice šećera - samo neka ih u posudi bude. Makar samo jedna, ako već ne dve...

"Vidiš, prijatelju - ti su nam dani bili teški - preteški. Pakleni, ako ćemo realni biti. Gluvarili smo ulicama, šetali šatro nezainteresovani. Snimali smo po baštama kafea gde ima šećera u posudicama i pamtili koliko konobara ima i koje stolove koji od njih opslužuje. U tim trenucima su nam bili veći neprijatelji nego kljunovi. Prepoznavali su nas u masi samo tako. Ne zato što smo bili bedno odeveni, već zato što su znali za čim tragamo. Samo po pogledu su znali ko smo.

A, taj šećer, prijatelju, taj šećer nam je bio sve. Znaš li ti kako se stomak steže kada 4 dana ništa ne jedeš, a radio si kod francuske bakice celi dan i celu noć, bez hrane, nadajući se da će ti platiti sve na kraju, a ona nas izbaci kao stoku, plašeći nas žandarmima. I onda vidiš taj šećer, te kockice koje kao da su od belog zlata koliko ih kelneri čuvaju.

Samo smo čekali da se sto isprazni, brzo smo se približavali i šakom gledali da pokupimo što više kockica. Jedna, dve ili deset - nebitno je, samo zgrabi nešto. Lakše je bilo kada se nakupi nešto siće, pa se naruči kafa - tada poručiš još šećera. Ovako, kada nemaš ni cvonjka, tada je, prijatelju moj, tada je najteže."

27 : 4
16 em plus     16 em minus
28 : 4
27 : 5

Izvući kraću slamku

U zavisnosti od situacije ili potpuno najebati ili totalno suprotno. Može da bude katran i perje, a može i da dođe sedmica. Ali, da se ne lažemo, uglavnom je loše.

Marko Mrnjavčević: Babo, odo ja do Prilepa malo.
Vukašin Mrnjavčević: Ne može danas, izvuko si kraću slamku, danas na Maricu idemo.
Marko Mrnjavčević: Jebote, je l' može jedan vijek, eto ne, jednu deceniju da nikoga ne bijemo?
Vukašin Mrnjavčević: More Marko, ne jedi govana. Turci nam kucaju pred vrata, a ti bi do Prilepa na kurve. E pa ne može danas, danas si sa mnom na bojnom polju i TAČKA. ŠČUO?!?!?!

23 : 6
16 em plus     16 em minus
24 : 6
23 : 7

Leptirići u stomaku

Manifestacija najviše ljubavi stokera prema žrtvi, u izvedbi žrtve.

Tejzer.

- Khm...
- Alo bre budalo jedna, šta me pratiš po ulici, 'sti čitav?
- Samo bih da ti dodirujem kolena, da ti nežno milujem kosu... Ja tebe već odavno gledam ovim tužnim očima.
- A miiicaaaa. Znaaam. Zato sam i uzela ovo.
BZZZZZZČK
- Jaoooooj... Aaaaaa!!! Šta? Tejzer zbog mene? Pa ona me voli! Ti me voliš!!!
- Još jednom mi priđeš BZZZZZZČK biće ti BZZZZZZČK još BZZZZZZČK gore BZZZZZZČK! Srećno sa ustajanjem, manijače jedan!
- Lju....ba....vi....

28 : 6
16 em plus     16 em minus
29 : 6
28 : 7

Brutalna romantika

Kad tebe i ženu na ulici spopadnu napasnici, a vas dvoje jači od njih, pa krenete da ih bijete zajedno.

48 : 1
16 em plus     16 em minus
49 : 1
48 : 2

Oke

Dug akcenat na prvo "O". Oooke.

Oči. Ali ne dajte se zavarati, nisu to bilo kakve oči.
To su ženske oči, oči toliko tamne i krupne da se čovjek izgubi u njima i ne obraća pažnju ni na šta drugo. Sekund po razmjeni pogleda desi se raspad sistema, mozak uspori, zaustave se svi nebitni procesi u istom i sva snaga se preusmjeri na sagledavanje beskonačnosti univerzuma u njenim očima.

- I, šta kažeš, kakva mi je drugarica, a?
- Brate, mislim da sam se zaljubio u one njene oke.
- Pusti oke, jesi vidio obline?
- M? Šta reče? Nisam te nešto čuo...

177 : 23
16 em plus     16 em minus
178 : 23
177 : 24

"Originalne" muzičke numere u reklamama

Mučni trend domaćih piar i marketing stručnjaka, specijalizovanih za iritiranje i idenje na izvesni živac. Najčešće su u pitanju prepevi nekog domaćeg evergrina, tek da ti brzo uđe u uši, a još brže ogadi original.

Smelije kompanije se čak odlučuju za potpuno originalnu kompoziciju, pisanu od nule, koju će zatim forsirati na svim programima u jutarnjim časovima da te podmuklo teraju da je tokom dana pevušiš. Ah, da... toliko se umeju osiliti i umisliti da su kreirali hitčinu da će radi dodatne reklame organizovati nagradne igre gde će animirati potrošače da šalju snimke u kojima je cilj što bolje i interesantnije otpevati to govno od numere.

Smislite neku dobru reklamu, jebale vas sigurice sa stihovima ispod kojih bi i Kaleta Gospodara Vremena bilo blam da turi svoj potpis!

(Zdravko - Pjevam danju, pjevam noću)
"Tempo danju Tempo noću,
Tempo ima sve što hoću"

(Čorba - Nemoj srećo, nemoj danas)
"Mi smo eto tu iz kraja, nije život jedna Maja
Popij jedan Jelen za nas, hajde Mićko, hajde danas"

(Zdravko - Jedina)
"Dis je jedini od svih,
Koji ima šta mi trebaaa"

(EKV - Krug)
"Ovaj klip sam posejo, ovaj klip sam stvorio
Ovaj klip sam ubrao, pa opet zasejo
Žetva misli, žetva zna, sve što znamo ti i ja
ZP hibrid voli, ZP hibrid nosi, ZP hibrid razbija"

(Various Artists - Bože pravde)
"Todoriću, ti što spase od propasti dosad nas
Čuj ti odsad naše glase, privrede nam budi spas
Moćnom Ideom štiti, brani budućnosti srpske brod
Agrokore, Bože hrani, GMOom srpski rod"
--------------------------------------------------
- Dragi, možeš li da me snimiš časkom ovde, hoću da otpevam nešto?
- E, kul, ubiše mi maločas paladina, a zaneo sam se i nisam tri sata sejvovao, taman da malo iskuliram. Hajde, počni.
- Evo... khm, khm... JUHOR IDE UZ SVEEEE, JUH JUH J...
- Stani! STANI BRE! Šta to radiš, ženska glavo?
- Nisi čuo za pregenijalni #JuhorFaktor? Pa pevam pesmu za njihovu nagradnu igru.
- Nagrada? Kakva je nagrada za ovo blamiranje?
- Najboljoj izvedbi daju zalihe njihovih proizvoda. Ja sam uverena da imamo šanse, sigurna sam da imam to u sebi.
- Čekaj, ovo radiš za paštetu?
- Pa d... čekaj, šta ćeš bos na terasi?!?

136 : 4
16 em plus     16 em minus
137 : 4
136 : 5

Saberi

Pomalo arhaičan izraz iz doba kad nije bilo kasa na svakom pultu svake prodavnice, te kreditnih kartica i poena i đavola. Ovim se daje do znanja kasirki, odnosno prodavačici da je sa kupovinom gotovo, te da će novčanik ostati na trenutnoj debljini.

- Još nešto?
- Daj mi Veka šteku.
- Dobro. Još nešto?
- Daj pešes ovih Bazoka.
- Dobro. Još nešto?
- Saberi.
- Sedam stotina i jedan dinar.
- Kratak sam jedan, može sedamsto?
- To mi svi kažu... Aj daj.