MrTestis - omiljene definicije

Sveti Petar je pristavio lonče

... za kafu/čaj, kako kome volja.
Gotovo... Film počinje da se kida. Pizdiš. Hvataš sagovornika za gušu i izgovaraš poslednju opomenu pred isključenje sa ovog sveta.

I Kosovo i Evropa

Najaktuelnija srpska samoobmana.
Tradicionalno “neka bude što biti ne može” prepakovano u odoru ljigave dnevnopolitičke parole.

Nudeći vešto projektovanu i savršeno tempiranu laž da je moguće ne prodati kosovski mit a kupiti ulaznicu za podelu mitskog zlatnog EU runa, promućurni strip junaci koji vladaju Srbijom vešto sebi kupuju vreme za još jedan krug samoubilačkog srpkog političkog ringišpila.

U vremenu kada je Srbija doterala od Cara Dušana Silnog do duvara sadašnjeg bednog, kolektivni srpski duh, u ogromnom strahu da se suoči sa istinom da je sjebo sve što se sjebati dalo, postaje lak plen profesionalnim varalicama – političkim opsenarima koji, manipulišući tim strahom i duboko ukorenjenim srpskim šizofrenim i infantilnim crtama, nude ono što Srbinu treba: laž da ništa nije izgubljeno, da je i dalje moguće sve dobiti, da spasa nam ima i kad propasti hoćemo, da smo najači kad najteže je i da ćemo u zaustavnom vremenu očas posla nadoknaditi tih pet, šest golčića manjka, da je moguće pojesti oba plasta sena i ne crknuti od gladi kao Buridanove magare i da smo na samom kraju kraćeg lošeg perioda od stotinjak godinica i da eoni srpske renesanse samo što nisu ...
Cijena, prava sitnica – glas na izborima.
Ukoliko se logika, Ustav, realnost... ne slažu sa ovom utopijom - utoliko gore po njih.
I tako se Sorabi i njihove vođe,u sreći i veselju spremaju da mučenu Srbijicu udaju za đuvegiju iz Brisela, onog istog koji joj nogu amputirao 1999., a koji će joj za svadbeni dar zlatne cipelice darivati. Nogu će joj, naravno, vratiti, a kao bonus daće nam i Augentalerovu. Nebo će se otvoriti, car će Lazo sa Fileom rujno vino piti, a Obilić rasparat' utrobu djeve Eštonove, sve na radost Tači barjaktara...

Srpsko političko biće pod totalnom anestezijom ove bajke – snom mrtvijem spava.

Buđenje iz bajke “i Kosovo i Evropa” u realnost “Nit Kosova nit Evrope” biće gadno. U pičku materinu gadno.
Ko ga jebe – nije nam prvi put.

Što voli Srbin sebe da laže, čudo jedno!
Lakše mu da primi ladan kurac u vruće dupe nego da istinu u oči pogleda. Voli da misli da „još se nije rodio ko je Srbina zajebo“ pa takav neprejebiv očas umisli da ako on srdito kaže „ma šta kurac realnost, nataknem je na ovaj moj nadrealni“ da će se stvarnost povući postiđena i izjebana.
Hoće Srbin i ženu i švalerku, I Mamon i Nomokanon, i da se jebe i da mu ne uđe, i platu i da ne radi, i da klinke jebe i da nevinu ženi, i Ratka Kandića i Natašu Mladić, i da potroši i da mu ostane, I da jebe kadinicu i da kadiji piše molbu da bude zamenik sudije i tužioca, i Agape i Farmu, i Tita i Dražu, i da se ne muči i da nauči, i Slavu i Partiju, i da se ne bori i da pobedi, i Svetog Savu i Satana Panonskog, i da pretekne i da slavno pogine, i Ruse i Pruse, i azil za pse i svinjokolj, i Legiju i Zorana, i rat i pakt sa Nato paktom, i 1244 i 1389, i Silvanu i Nirvanu, i na istok i na zapad na sever i jug , i Kosovo i Evropu...

A šta ako uspemo, ako bude što biti ne može? U Londonu muk, jebo te...

Radno breme

Za razliku od radnog vremena, pojava koja na ovim meridijanima traje čitav život. Pauza za topli obrok nastaje tek pošto rendom "zaposleni" odapne papke...mada ni onda nije isključeno neko upošljavanje od strane onog dole/gore. Srdačan.

1. Detinjstvo

Prvi put se susrećeš sa pojmom "rada" pošto te roditelji ostave kod babe i dede, upišu u vrtić ili - daleko najgora eventualnost - daju komšinici Milici ( koja, btw, ima jebeno stakleno oko ) na čuvanje, jerbo moraju didu na pos'o. Epilog: već kao dete doživljavaš frustracije svojih matoraca nakon što se mrtvi umorni u neko doba dana vrate sa istog i ne možeš da dočekaš letnju tj. zimsku pauzu kada ćete moći provoditi više vremena zajedno.

2. Pubertet

Počinju prve turbulencije vezane za tvoje dalje obrazovanje po završenoj osnovnoj školi. U zavisnosti od kakvoće tvog uspeha u istoj, traži se najbolje rešenje za "životni poziv" kojim bi se bavio. To čini cela porodica, osim, razume se, tebe. Tematske lekcije sa tako maštovitim naslovima kao što su "Znaš li ti kako se danas teško živi?" ili "Ja sam u tvojim godinama uveliko pomagao ocu i sl." počinju da budu svakodnevne ubice tvog apetita i u glavi polako počinje da ti se razvija najtvrdokorniji oblik gađenja prema bilo kakvoj vrsti posla...ili pomeranja uopšte.

3. Stručna škola, Faks ili nešto gore

Lekcije su već prevazišle svaku meru. Vremenom postaju sve kraće i kraće, sve iritantnije i iritantnije dok se na kraju ne pretvore u apsolutno retoričko pitanje "Hoćeš li ti više nešto da radiš u svom životu, konju jedan?!"...ili neku od sočnijih varijanti istog. Ti bi, normalno, da jebeš ili ( ukoliko krvariš ) dimaš dečka koji, pak, ima kola, ali graktanje koje iz dana u dan slušaš indoktrinira tvoje biće silinom koju ćeš, nažalost, spoznati tek godinama kasnije. Utehu nalaziš u izlaženju, zajebanciji, epskim intervalima vremena provedenim za kompjuterom ali reč RAD ti visi iznad glave kao mač dželata koji bi da ti odafikari glavu iz samo njemu znanih razloga.

4. Zrelo doba

Završio si mrtvi fakultet, široko ti polje. Ponosni roditelji, međutim, ne ostaju predugo zadovoljeni tom činjenicom. "Treba mali neđe da se zaposli" veli dobronamerna tetka iz okoline Valjeva. Najposle, simpatični kum Ratko ti nalazi pos'o u svom preduzeću kojem, pak, upravo treba "neko k'o što si ti" - mlad, sposoban i željan napredovanja. Istina je, doduše, nešto drugačije jednačine: preduzeće je jebeno propalo, plata je misaona imenica i treba im zapravo neko ko je - mlad, lud i kumče direktora te se žaliti neće. Imaš neku devojku, volite se, kažeš sebi "Pa, i nije ovo tako loše..." Optimistično razmišljaš o sopstvenoj/vašoj budućnosti i nakon par sporadičnih ideja o kakvom alternativnom pravcu svog života, postaješ zadovoljni ZAPOSLENIK sa kompletnom dokumentacijom koja to i dokazuje.

5. Porodica, odgovornost i drugi zločini

Video si da je drugi imaju pa bi i ti hteo. Ništa lakše. Sada moraš da rintaš kao dva konja, ako već ranije nisi. U zavisnosti od toga kog si pola, imaš različite zanimljive situacije na mestu zaposlenja: kao muškarca te upozoravaju da častiš kada bude vreme, kao ženu - na karijeru. Iz sećanja polako počinju da izbijaju umorne slike sada već penzionisanih sopstvenih roditelja koji, sa druge strane, zadovoljno trljaju ruke. Da li zato što će dobiti unuke ili što će se kosmička pravda konačno ostvariti - cenim da ni sami nisu sigurni. Epilog: krug života se ponavlja kao kiša koja se u obliku vodene pare vraća u oblake iz kojih je došla.

6. Pemzija ( ako je doživiš lolololo )

Ako si bilo šta naučio/la tokom radnog perioda - radićeš i dalje. Ta smešna svota novca kojom te država iz meseca u mesec podseća koliko joj značiš definitivno nije dovoljna za pristojan život, a kamoli za eventualnu (is)pomoć sopstvenoj deci koja su, hvala Bogu, već uveliko u dugovima do guše, da ne kažem, "do očiju". I konačno, nekoliko godina pre nego što ćeš umreti od nasumične bolesti koja te je uzela na zub, dolaziš do epohalne ultimativne spoznaje da RAD jeste stvorio ČOVEKA, ali da ga je isto tako i uništio. Možeš mirno umreti. To, barem, ne zahteva nikakav trud...

Tako je govorio zarad-sutra

Filozofija čoveka koji mora da ćuti danas zarad svog boljeg sutra.

- Stoko jedna neradnička, ne znam koji kurac te i držim u firmi, trebalo je odavno da te otpustim! Lepo sam ti rekao da utovariš kamion cementa za dva sata a ti se praviš mangup pa ti treba tri sata.
- Izvinite šefe al' znate i sami da sam operisao kičmu pre mesec dana, neće se ponoviti.
- Naravno da neće, ako se ponovi letiš sa posla a i šta mene boli kurac za tvoju kičmu!?
: Šef odlazi:
- Što ga trpiš bre, trebao si ga oteraš u tri lepe!?
- Rado bih ja al' mora i nešto da se jede.

Vino

Najstariji detektor laži.

- Porcije, vodi ga na detektor laži!
- Mogu li ja, mogu li ja?
- Iš, Diogene, sotono.

Farma

Emisija u koju prvo puste stoku a posle uvedu životinje.

Nabijen na kolac

Nadam se da će ovaj izraz u skorije vreme zameniti ono "od ranije poznat policiji".

- Dečko izbo devojku 30 puta u stomak pa nabijen na kolac i nikog nije silovao tri godine kasnije.

- Pao diler sa pola kile žutog pa nabijen na kolac pa se 185 ljudi nije navuklo na dop 7 dana kasnije.

- Poslanik nabijen na kolac za primer nakon toga održan prvi tender na kom se nije lapalo.

Povratak u budućnost

Šta mislite da vide pali kome su je ostavili? Srbiju, jeste, braćo, Srbiju! I nek oproste oni koje ne spomenem.

Voz iz Raške kreće sa prvog perona. Molim Putnike da uđu...

Stefan Nemanja: Mmmmmmm...hhhh...grhhgggrhhhhh...Koliko ima mesta sine u našem kupeu? Čuvaj za Dušana da ima!
Sveti Savo: Ćale, mojne se brineš...e, mogli smo da skoknemo do manastira..
Stefan Nemanja: C.
Sveti Savo: Evo ga Dušan i Lazar!
Stefan Nemanja: Eno im ga i Miloš Obilić, i Vuk Branković, jebo i' on koji će im kurac?!
Sveti Savo: Vidi ga tajo...ulazi i Marko Kraljević. Izgleda da Jugovići neće moći s nama, nemaju za karte, sirotinja...
Dušan: Zdravo narode! Kako je? Kuda ćemo na ekskurziju?
Lazar: Vreme će pokazati!
Sveti Savo: Tata, tata eno kondukter ne da Marku i Milošu da unesu mač i topuz u voz!
Stefan Nemanja: Pa koj će im đavo..:otvara prozor kupea:...Milošeeeeee....ostavi mač, ne trebaaaa....

Kasnije su ušli Despot Stefan Lazarević i Arsenije Čarnojević.
Svi sede mirno na svojim mestima, Marko pije rujno vino i obara ruku sa Dušanom Silnim. Lazar ujedinjuje ove koji su se u međuvremenu posvađali. Voz staje. Ulaze Karađorđe, Dositej Obradović, Miloš Obrenović, Mihajlo Obrenović, Vuk Karadžić. Stanicu kasnije uđoše Kralj Petar, Živojin Mišić i Nikola Tesla.

Voz staje, putnici izlaze...

Stefan Nemanja: Uuuuu....Ne znam, nisam ovako zamišljao...ne znam..
Sveti Savo: Jebote, šta je ono, pop vozi ladno bemvea....
Dušan Silni: E majke im ga nabijem, od četiri mora nijedno nisu mogli da sačuvaju...pffff!!!
Lazar: Neke stvari se nikad neće promeniti, još uvek smo podeljeni...
Miloš Obilić: Za koga sam ja pogino materoooooo! Vid gej parade! Da mi je sad ona moja sablja, mamu li mu konduktersku!
Marko Kraljević::Dok su ovi pričali on se već zaposlio na neodređeno u putarima, i zadužio najnoviji rovač asfalta:...Ojsa....
Stefan Lazarević: Kakve loše diplomate sunce im žareno, odo sad u Ankaru...
Arsenije čarnojević: Jesam ja radi ove bele kuge spašavo narod? Ubiću se, majke mi!
Karađorđe: A mogo sam lepo da živim u Rusiji...
Dositej Obradović: Koga sam ja prosvećivo godinama, ovo sad ne zna da čita i piše...
Miloš Obrenović: Ladno gledaju Sulejmana...jesam ja biJo budala!
Mihajlo Obranović: Vidi ga spomenik lololo...
Vuk Karadžić: Nekad sam izmišljao slova da bi ih oni sad zaboravljali....i ti što ovo pišeš da znaš!!!

Kralj Petar: Pazi, imam i pesmu...de li je moj naslednik....daj telefon...alo...alo...alo....
Naslednik: Are you talking to me?

Živojin Mišić: Očekivao sam veću borbenu gotovost...al šta da se radi sad...civilno služenje!!! Nema vojske!!!!! Odo dumrem!
Nikola Tesla: Nema tu emocija. OFF!!!

Šit meseca

Imam veliku čast i zadovoljstvo – a i kako sam to obećao dragoj jacki pre nekoliko svetlosnih godina – da sa vama podelim jednu od standardnijih pojava koje možete čuti ili za koje ste čuli da postoje na talasima lokalnih radio-stanica, tih svojevrsnih začina događaja koji su se dogodili, događaju se ili će se tek dogoditi u ataru rendom naseljenog mesta.

Privrženost jednoj lokalnoj radio-stanici u Srbiji, naime, važi za jednu od onih stvari koje se prenose s kolena na koleno i koje definišu pojedinca isto tako kao i njegovi otisci na prstima, očno dno ili majčinom rukom štrikani vuneni džemper ( jer babe su, realno, te koje šiju u gradovima; prim.prev.). Pitanje je ponosa i lokal-patriotizma svoj lični život i ono što se u istom zbiva podeliti sa svojim prijateljima i susedima s preke strane kolovoza, a putem oglašavanja preko pomenutih sredstava medija.

Elem, verovatno najvažnija i definitvno najpopularnija stavka u programskoj šemi ovih radosnih organizacija, upravo jeste sa moje strane pomalo izmenjenia kategorija iz naslova koja, zapravo, svedoči o tome da u našoj nebeskoj državi postoje i mnoge druge muzičko-produkcijske „kuće” ( najčešće su to upravo i to – KUĆE od cigala i inih građevinskih materijala ) koje uporno prkose narodnjačkom mejnstrimu...ali i Darvinovoj teoriji Evolucije. Mada, ko u to još veruje nakon poslednjih izbora...

Ne ulazeći previše u kakvu dubiozniju analizu muzičko-harmonskih elemenata ili, nedobog, lirike u umetničkim delima koja izlaze iz gorepomenutih "X Records"-a, sledi lista predloga za “hit” meseca marta izmišljene radio-stanice, u izmišljenom mestu. Ne sumnjam da će vam zbog određenih numera zaigrati oko srca...

① Vesna Pivac: “Zašto, Mile, zašto, Mile, oreš tuđu njivu, kad kod kuće, kad kod kuće imaš ženu živu...”
② Marijana Mitić Maki: “Zbog deteta tuđeg što raste u meni, moj Draganče mili neće da me ženi...”
③ Zorka Ždrale Ždraki: “Ja bih tebe, komšija, pozvala na kavu, al‘ se bojim da ćeš da izgubiš glavu...“
④ Milanče Gojčić: “U kafani ležim pijan pod astalom, pocep’o mi srce tiket s Arsenalom...”
⑤ Dejan Prvulović Prvula i gudački kvartet "Gogen": “Kupio sam novi traktor, žena osta ista..."
⑥ Enver i Jasmina Jovanović: "Mi se volimo, a roditelji isti..." ( trance mix )
⑦ Nikola Stokić Šmeker feat. DJ Apis: "Kada odem u diskoteku, okreću se svi...:on je šmeker, pravi šmeker:.."
⑧ Gorjana Božović: "Zašto piješ ti zbog mene i rakijom truješ vene..."
⑨ Adem Demirović: "Dojšlaaant, oooo Dojšlaaant..."
⑩ Srbo Gaćeša, duvački ansambl "Miloš Obilić" feat. Ivana Žigon i "Kosovski Božuri": "Neće više turska noga po Kosovu hodat'...Pусские братья поможет..."

Glasanje u toku...

Sit ker ne bezi od kuće

Šovinistička fraza koja treba da predstavlja alibi za švrljanje. Potiče iz grupe - "ker ne nasrće dok kuja ne mahne repom" - po kojoj muškarac uvek ima opravdanje, dok je žena dežurni krivac.

Komšinica: Jao jesi video one Petroviće,on svaku noć po splavovima, kao da nije porodični čovek?
Komšija: Ma da ti ja kažem, ona njegova je kriva! Sit ker ne beži od kuće.