boysie - omiljene definicije

Ispovesti zadovoljnih korisnika

Кључан сегмент дугометражних реклама производа који људима из темеља мењају живот. Било да је реч о медицинским средствима као што су магнетни мидер против рака и екстракт лемурског белог бубрега против дијареје или насушним асесоарима: силиконском држачу скротума и електронској штипаљци за нос, ништа не може заменити препоруку искреног гласа спашене душе која вам преноси своје искуство.

Водењкасти поглед вапи иза двоцифрене диоптрије изборане старице (Даринка, 88 година, Шид, пензионерка), док се у крупном кадру присећа како јој је било док је користила обичан штап. "Дрво се брзо исхаба, а гумени крај пробије, те се коефицијент трења напрасно мења и доводи до варијансе у трајекторији кретања и фреквенцији звука поштапања", вајка се она. "А замаси ка најближима су тако непрецизни", додаје.

Са новом Турбо-Патерицом 3000 све је постало ружна прошлост. Осмех се развлачи на бакиној физиономији, док мустаћи милују врх носа. Видимо и блиставу Турбо Патерицу одмах поред. Израђена од лаке композитне легуре, опремљена ласерским навођењем и ултразвучним растеривачем кучића, Турбо Патерица свог корисника води сигурним путем до још дубље старости. "Можда сам једном ногом у гробу, али са ТП 3000, ја сам фактички са две ван", каже симпатична госпођа и крепким ходом вртећи штап око кажипрста излази из кадра, праћена блинкањем ласера и Цунетовим хитом из уграђеног МР3 плејера.

***

Дарко (Крагујевац, 40) већ дуги низ година ради у агенцији за пословну пратњу Трабант ДОО као сениор жиголо девелопер. Услед честог боравка на терену и несебичног улагања у старије, захтевне и габорасте клијенте, патио од хроничног умора, суицидалне опсесије и аритмије простате. За Дилдомат™ доктора Милојебића је чуо од пријатеља из иностранства и срећан је што постоји и код нас.

"Само у одређеном тренутку укључим Дилдомат и он заврши посао. Mени преостаје само да причам са клијентом и ујутру испржим јаја и скувам горчу кафу", каже, а затим се окреће другој камери. "Откад га користим, мирније спавам их и могу више времена да проведем са породицом. Препоручио бих свим колегама.” Батерије се купују посебно.

Amoši Tako

Poslednji iz plejade dalekoistočnih fudbalera, koji nisu ostavili dubok trag u fudbalskim udžbenicima, ali za razliku od većine, japanski polušpic Tako, ostao je upamćen po tome da se, iako je bio talentovaniji od svojih saigrača, sa svakom odlukom trenera da ga turi na klupu za rezerve, uvek bespogovorno složio, zbog čega je i pao u zapećak.

- Alo bre, rođače, nemo' da čačkaš te kablove iza televizora, prašnjavo je. Lepo ga zvekneš rukom 'vako... :BAM: ... i slika se vrati. Vidiš?
- Amoši Tako.

Džentlmenski priručnik

Бити џентлмен значи бити истински мушкарац, бити Прави Џентлмен, доћи до одређеног нивоа понашања и живљења који подразумева интегритет и заслужено поштовање. Нешто чему би сваки примерак мужјака који је престао да сиса палац и отарасио се едиповских жеља да сиса кеву требало да тежи.

Посебно код нас на Балкану. А још посебније због постојања руралног мита о Балканцу као мачо Тарзану, јебачу и "фрајеру", који иначе не постоји. Ако игде има мање мачо мушкараца онда је то у нашим крајевима, стога балканци као стереотип уопште и не постоје. Фејк искарикирани шовинизам са примесама пичкопаћеништва се не рачуна у мачизам.

Џентлмен није господин, господин може да буде свако ко искешира довољно за Хуго Бос одело или је спреман да прода бубрег не би ли му италијан фегетлија по мери сашио сако и упарио кравату са гаћама. Да су господа џентлмени, имали би пуну скупштину истих, али нажалост ако би смо скупштину називали по томе ко у њој обитава, могли би комотно да је зовемо и штала.

Прави џентлмен мора да буде оличење равнотеже у свему. Да балансира на десној нози док левом шутира кретена у дупе, у једној руци да има књигу док другом показује средњи прст систему, једним оком да гледа напред а другим да мерка конобарицу. Мора да буде свестрана особа, способна за све али не и спремна на све. То разликује дилеју која покушава да пробије главом зид од џентлмена који заобиђе зид, узме пнеуматски чекић, сруши га а онда се врати и прегази преко њега. Џентлмен у животу ради оно што воли али тиме не угрожава друге, не смета и не смара о томе. Веома је важно не бити смарач, не досађивати својим ставовима када нико није питао за њих, не дробити увек о истим темама и не силити са духовитошћу. То је одлика Правог и ту се добро оцртава она равнотежа што сам је споменуо. Бити наметљив када треба али не стално, имати смисла за офанзиву и дефанзиву, тактичност је џентлменска врлина.

Још пар ствари морам да споменен у вези џентлменовања, једна је веома важна, а то су жене. Истински Прави поштује жене, ту се разликује од Балканца који је и даље заљубљен у своју маму јер она зна да ујутру воли прженице са бабиним џемом и кафу са једном и по кашичицом шећера и најрадије би се оженио мамом или женом која је подобро емулира. Дакле, поштовање према женама је основа односа са њима. И да се не схвати погрешно, да нагласим, поштовање а не лизање дупета ради добијања приступа међуножју супротног пола.
Да би неко био Прави Џентлмен, мора, нажалост тако је, да има само једну жену. Зашто? То је једноставно питање са компликованим одговором. Да би се разликовао од остатка мушке популације и да би остао концентрисан на важне ствари не сме да ландара к'о муда за вепром. Од тога боли глава, није хигијенски а нема ни смисла. Концентрација је важна јер се тако фокус преноси на друге важне ствари у животу, а то жена може да постигне са Правим. А и супер су жене, понекада дају смисла бесмислу, понекада одузимају смисао свему али зато увек, увек пријају.

И задња ствар у ионако предугачкој беседи је поштовање. Поштовање не као усађен рефлекс учтивости који бесмислено подсећа на некадашње идеале и обрасце понашања већ поштовање као одраз здравог разума и културе. Да дам један баналан пример: Уђеш у ГСП, седнеш, до тебе два старца дрве о томе како је омладина искварена, дрогира се и генерално курцу не вреди, онда те један од њих погледа "устај коњу, ја сам четресшесте био на радној акцији" погледом. Е сада, таквој багри не треба устати да му живот овиси о томе, није лепо бити фин према дебилима који те без упознавања окарактеришу лоше, бесмислено је и нимало логично. По мени, не би било културно устати таквом човеку јер реакција на некултуру треба да буде сам још већа некултура, бахатост а ни физичко насиље не би било на одмет. Што опет доводи до једног обрасца којим би џентлмен требало да се води. Ко тебе каменом ти њега никако хлебом него пиштољом или бомбом. Не око за око него глава за једну длаку са дупета. И по мени, то је скроз исправно и поштено. А треба да функционише и у другом правцу, ко теби џак ораха, ти њему два џака ораха догодине када твој орах роди. Џентлмен је бољи према онима који су добри према њему и гори према онима који су лоши према њему.

Толико.

Seoska kafana Monako

Dragulj ugostiteljstva na našim prostorima. Narodno predanje i legenda kažu da se u radijusu od 12 kilometara od bilo koje geografske tačke na karti bivše Juge nalazi po jedna kafanica imena Monako. Najčešće locirana u centru sela, između mesnog ureda i poljoprivredne apoteke, neretko u sklopu privatne autoperionice-vulkanizerske radnje. Žila kucavica koja održava život palanke, životni univerzitet za one koji se nisu po završetku srednje sa peronskom kartom u džepiću jakne i koferom u ruci zaputili u neki veći grad da uče škole. Jedan svet za sebe, izolovan od spoljašnjeg, i jedino verodostojno ogledalo istog.

Sklad šara između betonskih blokova neizmalterisanih vanjskih zidova narušava prislonjeni bicikl sa okačenom zelenom najlon kesom o kormanu, par žutih cmuraka pur-pene od prozorske izolacije i beli nakrivljeni komad šperploče iznad ulaznih vrata sa capslock natpisom "MONACO", varijabilnog tipa i veličine fonta. Sa desne strane naložena Veso Kreka i kraj nje dva sepeta suvih drva stvaraju toplinu domaćinske atmosfere odmah se ulaza u lokal, a sa leve - kompletan kapacitet lokala: tri stola sa plavo-belim kariranim stolnjacima i 12 drvenih stolica. Dva preparirana fazana, crkveni kalendar sa svecima i zahvalnica za sponzorstvo turnira u malom fudbalu krase zidove obložene izlizanom lamperijom. Dijametralno od televizora sa kojeg fercera prenos Šešeljevog suđenja u Hagu, stoji ofrlje ozidan šank, obložen lakiranom orahovom daskom. Kraj šanka sa strane ulaza u klonju je postavljen frižider Radenske-Tri srca sa domaćim pivom, flaširanom rakijom sumnjivog porekla i kvaliteta, i kanisterčićem medovače preostale od zadušnica.

Za šankom stoji Slađa, seoska konobarica, vd. direktora kafane, samouki psiholog i nezvanična bračna savetnica, a naspram nje podbočen o šank Stevo Roka, četresetogodišnji autolimar, nekada perspektivni centarfor mesnog fudbalskog kluba Proleter. Flaša Jelen piva, kutija Sarajevske Drine sa promotivnim upaljačem Gebi stočne hrane, pepeljara sa logom Laškog piva i skoro popijena mala čašica vinjaka na stolu... Tišinu prekine samo poneko "eh" koje se otme iz grudi čoveka – šta reći više što nije rečeno i što već oni ne znaju...

Neuki formalni čovek korporativnog doba, zaslepljen stereotipima i strahom da ne bude prihvaćen od sapatnika upregnutih pod isti kapitalistički ular, seosku birtiju Monako vidi kao neuglednu rupčagu, mesto okupljanja nepismenog polusveta. Slađa i Stevo Roka, kao i još neko ko je imao muda da istupi iz stada, dobro znaju da neizmalterisani zidovi te iste birtije čuvaju svu mudrost, sve što je potrebno znati o groteskno-apsurdnom čovekovom gmizanju po humusu zemlje crnice.

Psovka i čašica žestine – jedini dostojan izbor čoveka osuđenog na smrt bez prava žalbe.

Savršen par

Žena ginekolog, a muž urolog.

- Ćao dragi kako je bilo na poslu?
- Užas, ceo dan gledam u kurce, mnogo mi je drago što si me sačekala gola da vidim malo i neku pičku.
- Skidaj se i ti odmah, uželela sam se močuge posle onih silnih pički. Hoćemo za večeru standardno dragi?
- Da, ti pravi jaja i kobasicu za tebe, a ja ću da pravim picu za mene.
- Volim te.
- I ja tebe dušo.

Ronaldinjo

Kancelarijski sleng za jednu spravicu bez koje svaki pravi kancelarijski pacov koji radi sa hrpom papira ne može, a to je rasheftivač.

Naravno, nije teško pogoditi da je izraz nastao zbog povezanosti između izgleda rasheftivača i zuba ovog nekada veoma popularnog fudbalera i još popularnijeg gosta karnevala u Riu.

- Opa, ala smo se ponovili, Kaputić, cipele, pantalone. Lepo, lepo.
- Pa red je i bio malo. Imam svoju firmu, a k'o prosijak izgledam.
- O'kle keš? juče si me cimao da ti pozajmim par glava, a danas već k'o nov. Jesi si negde drugde uzajmio?
- Ma jok bre. Puk'o sam skroz i otišao kod onog lika što mi dođe tri soma i nikako da plati fakturu.
- A onaj prevarant, Miki, što te zajebava već par meseci za te pare.
- E taj.
- I kako si mu izvukao pare?
- Ma ušao sam pravo u kancelariju, doduše bez plana nekog, a on kad me video, prvo se zbunio malo, ali odmah brzo nabacio kez i kren'o opet nešto da me vara.
- Ljiga jedna. I?
- I ja odjednom vidim na stolu Ronaldinja, lepo ga uzmem, uštinem mu njime nos, pa sam ga tako odvukao do finansija i stajao tamo sa njim dok su uplaćivali.
- Sa takvima ne vredi drugačije.
- Ne vredi brate.
- Jesi mu pocep'o njonju dobro?
- Pa onako, al' super mu je sada, taman može pirsing da fura u obe nozdrve, ne mora da ih buši.

Edipov kornfleks

Mogući razlog jebanja matere samom sebi.

- Nisam rek'o ovaj!
- Sine..
- Gotova si!

Tričav

Pridev koji ima značenje bezvredan, zanemarljiv, sitnica, a mahom se koristi u "vestima" žute štampe. Takav ima svrhu da nam pokaže koliko su šestocifrene cene raznih kuraca koje poznati kupuju "tričave" i tako nas još malo sjebu, te istaknu kontrast između recimo tebe, koji misliš da je davanje para za taksi luksuz, i tvojih vršnjaka zvezda granda, koji letuju na Maldivima.

Jelena Karleuša kupila cipele od dijamanata/zlata/platine za tričavih 200 000e!!!
***
- E, pa nisam te video sto godina, gde ti je brat, je l' se oper...
- Nije, umro je, falilo nam tričavih 5000e..

Genije

Čovek čija se ''ludost'' ne poklapa sa ludošću većine.

Novinar 1: Pusti ga u kurac, vidiš da je budala!
Novinar 2: Ma, ajde da ga zajebavamo. Samo još malo, nemoj si pička.
Novinar 1: Aha..e, pitaj ga dal' stvarno misli da će namazmenična struja, ili kako već, da ima primenu u domaćinstvu.
Novinar 2: Hahaha, otkinuo si ga brate, smejanje...km, km... Gospodine Tesla, dal' stvarno mislite da će eksperimente koje ste pokazali da zamene modernu tehnologiju današnjice?
Nikola Tesla: Da.
Novinar 1: Brate, idemo! Ovaj ludak nas zajebava!
--------------------------------------------------------------------------------------
Penzos 1: Jel' Džo, jel' ti dolazio komša po leba?
Penzos 2: Jeste, jebem ga luda. Dao sam mu 3 vekne.
Penzos 1: I ja sam mu dao. Nije mi jasno za koj će mu moj buđav leba? E, buđav!? Jedino ako neće da pravi onaj smrdljiv sir, ali to se ne radi tako.
Penzos 2: Kak'i kurac sir. Rekao mi je da od buđe pravi neki lek. Neki penicilin ili tako nešto, jebem li ga.
Penzos 1: Ma, budala.

Kafanski život

Samo jednom u životu, dovoljno je da uđeš u čađavu mehanu. Odmah znaš da li je kafana tvoja subina. Kada ti otvore vrata od kafane, prizor je uvek sličan: krčma stara, krčmarica mlada, ide pesma za društvo u ćošku, veseli se poslednji boem sa dva dobra druga, dva prijatelja, dok u uglu sam za stolom jedan čovek sedi. Posle kratkog vremena postaješ jedan od onih koji bi djavolu dušu dali za merak. Luduješ i lumpuješ do zore. Iznova i iznova, dok napolju steže zima, u kafani punoj dima, slušaš pesmu ciganina. Kada te sestra upita: ,,Kuda brate, noću odlaziš'', odgovaraš sa: ,,Opet sam ti u kafani!''
A onda, dok je jesen u tvom sokaku, po prvi put, ugledaš oči jedne žene, koja udje u tvoj život kao slučajna prolaznica. Kada odlučiš da dotakneš te usne koje dugo želiš, shvatiš da ne možeš bez nje. A onda počne nešto čudno sa vama da se dešava. Kad poveruješ i srcem i dušom da ćeš život deliti sa njom, ona ti bez razloga kaže zbogom, i rastanete se jedne letnje noći. Od tog trenutka, ljubav ti srce mori, lažeš sebe da možeš bez nje, i tešiš se kako nije život jedna žena. Prazna čaša na tvom stolu tera te da se zapitaš šta si ti u njenom životu? Da li te voli ili se kaje? Dani prolaze, a nje nema. Počinješ da tražiš ljubav novu, da staru iz srca zbrišeš, jer šta će ti sećanje na nju, kad ljubavi nema više? Dok bez nje piješ gorko vino, cigani ti tiho tiho sviraju, sviraju noćas samo za nju. Proklinješ crne kose i moliš srce da zaboravi dan kada je srelo.
Ali izgubljene ljubavi vraćaju se same. Zvala te je jer želi da te vidi. I dok se gledate skriveni od kiše, shvataš da je kasno da se menja. Ti si je voleo,drugi je imao. Ona nije znala za bol srca tvoga. Shvataš da u ljubav više neveruješ.