paninaro - omiljene definicije

Život je leb

Moto pekara.

Retroaktivno

Zguza.

Atlas

Osoba koja u čitavoj porodici jedina ima stalno zaposlenje. Uglavnom je to ćale, zahvaljujući nekadašnjem komunističkom društvu i "vrednostima". Kao što je antički Atlas držao celi svet na svojim ramenima, tako i sadašnji izdržava čitavu užu, a neretko i širu porodicu, i kuma.

Prosečan dan nakon primanja plate:
Sin, večiti student: Matori baci mi 3000, treba mi da kopiram knjigu.
Žena: Dragane, daj ključeve od kola i pare za benzin, moram da odem do grada nešto!
Mlađi sin, metalac: E ćale, treba mi nova gitara. Znaš, sviram već nedelju dana i prevazišao sam Skvajera!
Kum: Kume, pa 'de si mi ti? E, ja doš'o da vidim kako si. Kumo, meni može jedna rakija, pre piva, dok se kafa ne skuva. Nego, kume, je l' imaš pedeseticu na zajam? Odvez'o sam kola kod majstora, ostaću ti dužan do kraja života!

I tako svakih mesec dana.

Džentlmenski priručnik

Бити џентлмен значи бити истински мушкарац, бити Прави Џентлмен, доћи до одређеног нивоа понашања и живљења који подразумева интегритет и заслужено поштовање. Нешто чему би сваки примерак мужјака који је престао да сиса палац и отарасио се едиповских жеља да сиса кеву требало да тежи.

Посебно код нас на Балкану. А још посебније због постојања руралног мита о Балканцу као мачо Тарзану, јебачу и "фрајеру", који иначе не постоји. Ако игде има мање мачо мушкараца онда је то у нашим крајевима, стога балканци као стереотип уопште и не постоје. Фејк искарикирани шовинизам са примесама пичкопаћеништва се не рачуна у мачизам.

Џентлмен није господин, господин може да буде свако ко искешира довољно за Хуго Бос одело или је спреман да прода бубрег не би ли му италијан фегетлија по мери сашио сако и упарио кравату са гаћама. Да су господа џентлмени, имали би пуну скупштину истих, али нажалост ако би смо скупштину називали по томе ко у њој обитава, могли би комотно да је зовемо и штала.

Прави џентлмен мора да буде оличење равнотеже у свему. Да балансира на десној нози док левом шутира кретена у дупе, у једној руци да има књигу док другом показује средњи прст систему, једним оком да гледа напред а другим да мерка конобарицу. Мора да буде свестрана особа, способна за све али не и спремна на све. То разликује дилеју која покушава да пробије главом зид од џентлмена који заобиђе зид, узме пнеуматски чекић, сруши га а онда се врати и прегази преко њега. Џентлмен у животу ради оно што воли али тиме не угрожава друге, не смета и не смара о томе. Веома је важно не бити смарач, не досађивати својим ставовима када нико није питао за њих, не дробити увек о истим темама и не силити са духовитошћу. То је одлика Правог и ту се добро оцртава она равнотежа што сам је споменуо. Бити наметљив када треба али не стално, имати смисла за офанзиву и дефанзиву, тактичност је џентлменска врлина.

Још пар ствари морам да споменен у вези џентлменовања, једна је веома важна, а то су жене. Истински Прави поштује жене, ту се разликује од Балканца који је и даље заљубљен у своју маму јер она зна да ујутру воли прженице са бабиним џемом и кафу са једном и по кашичицом шећера и најрадије би се оженио мамом или женом која је подобро емулира. Дакле, поштовање према женама је основа односа са њима. И да се не схвати погрешно, да нагласим, поштовање а не лизање дупета ради добијања приступа међуножју супротног пола.
Да би неко био Прави Џентлмен, мора, нажалост тако је, да има само једну жену. Зашто? То је једноставно питање са компликованим одговором. Да би се разликовао од остатка мушке популације и да би остао концентрисан на важне ствари не сме да ландара к'о муда за вепром. Од тога боли глава, није хигијенски а нема ни смисла. Концентрација је важна јер се тако фокус преноси на друге важне ствари у животу, а то жена може да постигне са Правим. А и супер су жене, понекада дају смисла бесмислу, понекада одузимају смисао свему али зато увек, увек пријају.

И задња ствар у ионако предугачкој беседи је поштовање. Поштовање не као усађен рефлекс учтивости који бесмислено подсећа на некадашње идеале и обрасце понашања већ поштовање као одраз здравог разума и културе. Да дам један баналан пример: Уђеш у ГСП, седнеш, до тебе два старца дрве о томе како је омладина искварена, дрогира се и генерално курцу не вреди, онда те један од њих погледа "устај коњу, ја сам четресшесте био на радној акцији" погледом. Е сада, таквој багри не треба устати да му живот овиси о томе, није лепо бити фин према дебилима који те без упознавања окарактеришу лоше, бесмислено је и нимало логично. По мени, не би било културно устати таквом човеку јер реакција на некултуру треба да буде сам још већа некултура, бахатост а ни физичко насиље не би било на одмет. Што опет доводи до једног обрасца којим би џентлмен требало да се води. Ко тебе каменом ти њега никако хлебом него пиштољом или бомбом. Не око за око него глава за једну длаку са дупета. И по мени, то је скроз исправно и поштено. А треба да функционише и у другом правцу, ко теби џак ораха, ти њему два џака ораха догодине када твој орах роди. Џентлмен је бољи према онима који су добри према њему и гори према онима који су лоши према њему.

Толико.

Treći lik iz prve misije na Mesec

95% ljudi zna za Nila Armstrong neka šačica ljudi može da se pohvali da je čula za Baza Oldrina ali onog trećeg nesrećnika ne znaju ni oni koji rade u NASA-i. Jedna od najvećih nepravdi u istoriji lik koji je znojio jaja u simulatorima, prolazio iste drilove kao i prethodna dvojica je zaboravljen. Isto tako u svakoj ekipi postoji jedan lik, najprosečniji od najprosečnijih, on nije ni najpametniji niti najlepši, najružniji, najjači, najduhovitiji, nema najveći tuki, zapravo naj se uz njegovo ime može naći samo u reči najprosečniji. Njega niko nikad ne pamti jer ostaje u senci svojih ortaka a ima takvu facu da se nikad ne sećaš dal si ga upoznao. Ako kojim slučajem ima nekoliko braće i sestara i ćale ga ponekad zaboravlja.

Ekipa visi na keju

- E momci evo je dolazi Jelena.
- E de ste momci, ćao Džoni, ćao Marko, Milane .... e tebe ne znam, ja sam Jelena.
- Ćao ja sam Mladen, ovo je 16-i put da se upoznajemo.

Situacija kod kuće, lik ulazi u dnevnu sobu.

- (Ćale gleda zbunjeno) Mirjana brzo donesi tandžaru neki manijak nam upao u kuću !
- Smiri se Zorane nije to manijak, to je ovaj naš... kako se zvaše, ovaj naš srednji.

Zombi čekaonica

Čekaonica ambulante...
Gomila zombija oba pola, ali približno iste starosne grupe, stoji, sedi ili tumara u krug. Lica siva i zelena, tup pogled, potmulo krkljanje i mumlanje iz izmučenih grla.
Zidovi, nekad beli, na njima ofucane požutele reklame za tablete protiv kašlja i uputstva za prevenciju opakih infektivnih bolesti.
Poluispravna invalidska kolica i nosila sa točkićima sa flekavim najlonskim prostirkama upotpunjavaju horor scenu.

Pojavljuje se dežurna medicinska sestra, u rukama pregršt medicinskih kartona...

U sve usahle oči vraća se iskra života, nada bljesne na tren, a onda čuju ime i prezime koje nije njihovo.
Samo jedan zombi volšebno ubrzava hod prema vratima ordinacije, u ostalima se gasi sjaj i nastavljaju besciljno stajanje, sedenje, šetanje u krug...

Kao da neće

Izraz koji se koristi kada neko za koga se smatra da je žestoko najebao u potpunosti preokrene situaciju u svoju korist tako što otkrije da je od početka imao keca u rukavu kojeg je čuvao za pravi i ujedno/ili najdramatičniji trenutak.
Kao ono kad se ponadaš da ćeš poslije ko zna koliko vremena da matiraš đeda u šahu. Već se spremaš da mu kažeš kako više nijesi klinac kojeg može nadmudriti forama iz parka, a onda snimiš njegovog pješaka kako dolazi do kraja tvoje polovine table. Shvataš da si se zajebao (da ne kažem da si u govnima), ali kasno je jer matori već uzima kraljicu sa groblja, i uz lukavi kez je stavlja na tablu umjesto pješaka i kaže: "Šah mat."... kao da neće.

Scena iz filma "Princeza nevjesta":

*scena mačevanja*

Inigo Montoja: Odličan si!
Čovjek u crnom: Hvala. Teško sam radio da bih dogurao dovde.
Inigo Montoja: Priznajem, bolji si od mene.
Čovjek u crnom: Zašto se onda smiješ?
Inigo Montoja: Jer znam nešto što ti ne znaš.
Čovjek u crnom: A to je?
Inigo Montoja: Ja... nijesam lijevak.

*prebacuje mač u desnu ruku i preokreće borbu u svoju korist*

Čovjek u crnom: Sjajan si.
Inigo Montoja: Moram biti poslije 20 godina.
Čovjek u crnom: Oh, da. Moram ti nešto reći.
Inigo Montoja: Reci.
Čovjek u crnom: Ni ja nijesam lijevak.

*prebacuje mač u desnu ruku i preuzima dominaciju*

Što nisi uzeo taksi?

Dodatna pridika konobaru, dok mu držimo slovo zato što mu treba letnji dan do podne da donese turu.

- Evo, izvolite...
- E matori, što nisi uzeo taksi?
- A?
- Čoveče nema te četrespet minuta, šta a, dobar si za smrt da te pošaljem naživeo bi se!
- A to. Vidi, da se nosiš u tri pičke materine i tvoj drugar ti peder, radim sam celu smenu a ima vas ko žutih mrava jebo vam pas mater, ako vam se sviđa sviđa ako ne možete samo da prihvatite da mi popušite kurac!

Instant

Ono zbog čega su svi zaboravili da uživaju u životu.
Instant kafa - odjednom nema više vremena da se čeka.
Instant pasulj - zvekneš iz alu-posude i miran si.
Instant studije - svaki pa i najopširniji predmet je jednosemestralan.
Instant seks - daj nešto da se mlatne na žurci, ko bi se upoznavao?
Instant zarada - bolje da radim promocije za 40 evra nego da ustajem svako jutro pa na posao
Instant uživanje - paket vutre, spid, ekser(da se napijes treba vremena).
Instant informacija - internet, pa znaš ti gde je biblioteka?
Pored svega: "Ne mogu brate, nemam vremena, žurim, moraćemo nešto za 1. maj(a sad je februar), evo me u taksiju neću stići, raskinuli smo ona nema vremena za mene, ne mogu se cimam do pijace uzeću u maksiju degenerisane paprike..."

I sve samo prolazi, prolazi, prolazi...a mi ko kante trpamo, trpamo...

Oslačati

Омилити, завољети нешто упркос почетној сумњи или оклијевању. Е тад настаје прави мерак, рај за хедонисте и све оне који уживају у животу.

- Црни Рајко, што заврши на испирање?
- Ма не питај, био на славу, изнио Миро неку домаћу дуњу, петнаест година стару. Не би ми нешто специјална испрве, ал' ми ослача, поста љепша са сваким гутљајем... Попили смо три боце. Остало знаш.