Putovanja koja od 1. do 4. razreda organizuje škola. Uglavnom se roditeljima hotel predstavlja kao odličan sa švedskim stolom, dvokrevetnim sobama, odličnom poslugom...Međutim čim deca kroče u samo mesto (najverovatnije na Taru, Kopaonik i Vrnjačku Banju) znaju da od onog gore navedenog nema ništa. Na većini kreveta su natpisi poput: "Ja sam dete sa planine željan pičke k'o slanine, ili: "Ovde je svršio ______" i slično. Posteljina nedvosmisleno potvrđuje hvalisanje tog perverznjaka. WC šolja je pokvarena tako da vam po WC šolji plutaju govna nekih drugih đaka. Iz raznih cevi dopiru Buba Švabe i ostale štetočine. Za doručak, ručak i večeru sve vam je isto. Kozji sir parče sivog hleba i čaša ubuđalog mleka ili čaja. U disoteci se muzika pušta na mobilni telefon pa niko i ne dolazi. U prodavnici suvenira cene za polomjene čaše i kašike su ogromne tako da imate taman toliko para da po članu porodice kupite jedan suvenir. Odlazak iz te rupe deca komentarišu sa osmehom. Doduše ima i lepih stvari, ali one su u manjini. Kada dođu kući deca roditeljima kažu da im je bilo lepo i da bi voleli i sledeće godine da idu, samo da roditelji ne bi pomislili da su bacili pola svoje plate na sranje od puta.
