Imao sam nekih 6 godina, pikao zabavište i boleo me smoki, samo sam se sprdao u dvorištu sa ostalim mini djilkošima i vukao klinke za kosu. Bio zanimljiv život tada, moram priznati. Verovatno jer to sada ne mogu da radim. Jedno letnje popodne me keva pustila iz kućnog obora da vidim kako ulica izgleda i sa te druge strane kapije, da malo proširim vidike, jedno 20 metara fore do ćoška, uz pretnju da će da me odere kao banka neiskusnog žiranta ako joj nestanem iz vidika.
Naravno da sam nestao u roku od par minuta. Otišao Bojan malo do pruge, iako nije znao šta je pruga, ali bilo je novo, jebiga.
Razgledam ti tako ja okolinu, nigde žive duše, smetlište sa obe strane pruge koja ide preko tog mosta ispod kojeg je nabacano samo smeće i ostala sranja koje ljudi tu kulturno ostave u noćnoj smeni, jer im je mrsko da budu ljudi.
Nakon par minuta razgledanja i divljenja nepoznatom pejzažu, kvrcnulo mi je u tintari da sam ga ugasio k'o Švabo četr'es' pete, jer sam prvi put uključio kurcobolja mod na kevinu naredbu. Al' tad je još uvek mogla da me premlati, tako da je ona bila gazda. Krenuo sam godinu dana ranije u zabavište, pa sam zato imao dve godine fore tamo da levelujem.
Lepo beše bogme, sram me bilo ako ikad budem kenjao za taj period, stvarno je lepo bilo. Štaviše, odatle život dobija jedna od najlepših priča koje imam da ispričam.
Vraćao sam se te druge godine iz zabavišta, možda koji mesec tek išao, i provalim da me prati ker.
Hm, nije ker. To je džukac. Ker je malo prefinjeniji. Ovo je džukac klasik verzija, crni, kusastog repa, sa žutim deonicama iznad očiju, okolo njuške i šapa.
Al' imala je najtužnije oči koje sam ikada video do dan danas, koliko god to pičkoplačljivo zvučalo. Jes' da sam bio klinac i to baš klinčuga koja tek treba da provali šta su lična mišljenja i predrasude, ali to je ono.. Po difoltu, urodjena emocija. Počela je da me prati. Dodjoh ja sa njom do kapije, gde me je čekala keva i, ne streljala, nego, gadjala hidrogenkom. Ja se napravim Šejn i pitam što je ljuta. Sreća pa sam bio sa druge strane kapije kad sam skontao koliko je to glupo. Al' smirila se majka brzo kad je skontala da sam još ipak živ, da me nisu odneli cigani čergari ili haremski čuvari.
- Vidi mama, kuca! Pratila me je do ovde!
- Jaoj bože, samo mi još jedan džukac fali. Oteraj ga i ajde ulazi dok te nisam polomila za ovo.
- A mamaaaa.. Pa pogledaj je! Vidi kako gleda!
- Ma neć.. Jooooj, Bojane. Ajde, ajde, uvedi je, samo nemoj posle da mi kukaš kad ti kažem da joj daš da jede.
- Hvala mama! Ajde kuco!
Par dana je tu živela kao anonimus, bez imena. Onda ćale jedan dan dodje na ideju da joj da ime Lujza, jer je voleo Telmu i Luiz, pa mu bio neki ćeif da ošine tako. I tako i ostade do kraja. Taman što joj dade ime, razvod braka, šta je bilo, bilo je i ostalo, nebitno.
Par godina prodje tu, odraste ona bogme u prepucanu životinju, fizički besprekornu, nikad ne bi rekao odakle je došla. Mada je bilo još bitnije ono psihičko.
Nigde ništa nije učena, trenirana, ništa od toga. Bila je jednostavno inteligentno biće.
Piče godine kad se zabavljaš, zar ne, Lu?
Pitao sam je to par puta dok smo sedeli na obali kanala, gde sam ja pecao a ona čekala potencijalnu klopu. Jebote, morao sam da se ubijam na biciklu da bih držao brzinu sa njom, koliko je samo mogla da trči, to je bilo nerealno. Sećam se jednom da je komšijski pas režao na mene nešto kao jer je valjda mislio da je prejak. Došla Lujza do njega, za vrat pa tri put' o zemlju i putuj igumane. Od tad se prešaltao samo na rekreativno mahanje repom kad me vidi.
Celu osnovnu školu sam je vodio na pecanja, vožnje i slično, uvek bih našao vremena, ipak je to bilo neko bezbrižno doba, što mentalno, što fizički. A onda je došla srednja škola i neka pravila su se promenila.
Lažem.. Sve što se promenilo je bilo to što sam ja više vremena posvećivao tome da budem neki tuki u školi, kao i svi drugi, to je valjda difolt tog uzrasta. Samo to se promenilo. Lopov vremena sam postao sam sebi, ne videći to.
Ona bi me uvek čekala na ivici terase kad dolazim, i potrčala ka meni čim bih otvorio kapiju. Kad razmislim, to je uvek bila ista, čista, iskrena radost u njenim očima, iako je samo jedan, za nas, ljude, uobičajeni akt koji se samo ponavlja.
Ono što razara moje srce su finalne godine njenog života. Šta je gore, znati vreme nečijeg kraja, ili ga ne znati? Loše pitanje, valjda.
Bilo je leto 2010. godine, znam da sam tako nasumično dobio želju da odem do mesta gde sam kao klinac dane provodio sa kanticom i pecaljkom. Seo sam na biciklo, došao do kapije, i zaledio se. Iza sebe sam čuo poznato, umilno cviljenje koje me moli da je povedem. Bilo me je sramota što sam na prvom mestu i zaboravio da je zovnem da krene sa mnom u oldskul avanturu.
Krenuli smo polako. Nismo se vozili, ima par godina sigurno. Al' primetio sam nešto što me je poprilično ruiniralo. Nisam više ja bio taj koji se trudio da drži korak. Još tužnije je bilo to što sam video da se ona opet i dalje ne predaje, hoće volja, ali te, sad već, stare šape ne slušaju kao pre 6-7 godina. Nema veze, Lu, šetaću i ja, imamo svo vreme ovog sveta.. Makar danas.
To je bilo poslednje putovanje nje i mene, nisam želeo da joj priredjujem to ponovo jer sam video sa kolikom mukom ide, iako uvek želi. Tužne moje oči, umorne i iscrpljene, a opet tako vedre i srećne kad god bi me videle.
Sve to mi je razaralo srce, ali poslednja stvar, koja ga je i razorila, je bio njen kraj. Ne zbog toga što je bio samo kraj, već zbog toga što nije bilo fer. Nije bilo fer. Nikad neće biti fer. Nije fer da se, na jedan moj veliki i značajan dan, samo tako ugasi i nestane nešto što volim van svakog rečnika, razuma i objašnjenja. Takvo nešto ne bi smelo da postoji. Takvo nešto je mene, krajnje apatičnog i mentalno neverovatno izdržljivog, polomilo kao graničicu. Direktno u srce, kroz svaki štit i gard koji sam ikada imao.
Koja god da je vrsta i za koga god da je, ljubav je kada nekome daš svo oružje i snagu da te uništi, i nadaš se da neće.
Ona nikada i nije. Zato toliko razara..
Van zaborava je, za čudo svakoga kome sam rekao, posvećena nekome ko nije čovek. Moj najveći prijatelj ikada je pas. Moja Lujza. Lu. Pas kojeg sam sa 6 godina doveo kući jer me je pratila dok sam išao iz zabavišta. Pas koji je prošao sito i rešeto, i bio sa mnom 15 najlepših i najbezbrižnijih godina, bez da je ikada napravila bilo kakvu štetu. Sve što bi najdresiraniji pas znao, ona je znala bolje, samo nikad nije bila dresirana. Hej, ko je još video da ostaviš tacnu sa hranom pored psa i kažeš mu da čuva, posle se vraćaš i skontaš da pas ne da komarcu da sleti na sto, a ne na tacnu, a kamoli da razmišlja da pojede meso sa tanjira. Jednostavno se nekad rodi takvo neko čudo koje jednostavno razume. Što kaže baka, samo joj je falilo da govori i to je to. Svaki prijatelj kojeg imam je nekad uprljao naš odnos na neki način, niko nije ostao skroz čist u mojim očima. Ali taj pas je bio tu, majku mu, bio je tu kad su se moji razveli, kad je umro deda, kad su bila razna sranja, bombardovanje, sva ta sranja je bila pored mene. Čak šta više, ja sam njoj par puta naneo zlo, ali nikad joj na pamet nije palo da uzvrati, samo bi istrpela i stavila glavu na moje koleno i tužno me pogledala. U momentu bih shvatio koliko sam jebeno djubre, i izvinjavao joj se. I dan danas zaplačem ako uzmem da sviram tu pesmu, kad mi dodje.
Sviram je suviše retko,
shvatam je smrtno ozbiljno,
a volim je beskonačno.
Nije definicija nego prokleta Ana Karenjina. Sastav za 4-i srednje. Ne znam kako može da bude u odabranima.
Nije definicija nego prokleta Ana Karenjina. Sastav za 4-i srednje. Ne znam kako može da bude u odabranima.
Marš u piiiiiiizdu materinu.
nikad nisi imao kuče?
sve to lenjo.
Zizuzu, da si žensko pa još punoletno došao bih ja da ti pročitam za laku noć. obako ajd sam. i nemoj da se hvališ više glupostima, ja da crvenim zbog tebe...
Па добро, можда ми песма звучи одлично јер је за мене ово један од снимака где Чавез сасвим добро пева. Он има доста снимака где је одлично одсвирао, али је могао много боље да отпева, тј. да их отпева као ову песму.
Ovoe odlično. Od mene ide +, iš'o bi i patrik ali sam na fonu pa mi treba na ovom kršu pet minuta da dođem na vrh. Ali kace dokopam kompa, ide i Asteriks.
Kako mrzim kad počnem da čitam "patetičnu" defku i u startu nabijem predrasude i onda kad dodje kraj, jebena knedla u grlu.
Puši kurac Chavez, ovo u lektire treba.. *
Ma razumem ono voleti psa i sve to narocito kad uzmemo u obzir godine klinca, al ipak mu dodje malo jezivo nekako. Pas nije covek pobogu. Zivotinja ko zivotinja.
ajde ne seri, molim te...jesi imao nekad kuče.
meni je prošle godine uginula ženkica koju sam imala 12 godina...deca mi s njom rasla, član porodice jebote...još ne mogu da je prežalim.
Не иде ми баш добро писање песама о туђем мртвом керу. Није пренета емоција из дефке у песму, то је све.
može, ali nemoj posle da bude nisam ja ovo vako mislio, napisao, promenio si mi ključne reči i ostale zajebancije...
Које кључне речи? Ако замениш "ма" у "пи", онда ће бити зајебано, испашће да сам са'ранио вјерну љубу...
+
Imam kuce staro 14 godina, ima i neki tumor na stomaku, a staro je pa ne moze da se operise. Danas dosli neki gosti i ja morao da ga zavezem, i ne pamtim da sam video tuzniji pogled nego kada me je pogledalo onako matoro olinjalo zavezano na lancu.
Nenade, imenjače zašto si to radio? Ako ti deda ne daj Bože oboli od raka jednog dana, kad dođu gosti premestićeš ga sa sve krevetom u štalu? Tvoj pas, bolestan je sviđalo se to gostima ili ne!
Pas je agresivan prema strancima, hoce da ujede pa sam ga zato vezao, a deda mi je stvarno umro od raka pre 7-8 godina.
chavez defka tera da se zamislis ali ipak , nekad se znalo sta sledi za ovake stvari, nista licno..
Odgmizi na demotivaciju :(
U jebote, nikad nisam pomislio da bi ovo moglo da završi na naslovnoj, nisam mislio da je adekvatan tip "definicije" za to, obzirom da odstupa od forme definicije žestoko.
Ali drago mi je što ima mase koja ovo konta i ceni, jer je ovo lična definicija, referat, šta god i treba verovatno da si imao sličnu situaciju da bi ti mentalni skelet osetio šta se ovde dešava, ali ne krivim one koji imaju nešto protiv, okej, ne sviđa se svima sve.
Za one kojima se pesma ne sviđa, jebiga, tu već stvarno ne mam pta da dodam, a za ove kojima se dopada, evo vam studijska verzija, jer ta pesma ima već dosta godina i bio je red da je uradim kako valja.
Eto, u par crta.
Brus, hvala na odabiru!
Čavo, kada pričaš o Lujzi uživo, ti si najsrećniji čovek na svetu, da mi je da možeš da vidiš sebe tada.
Ovo što si napisao o njoj, ne može da razume samo neko ko nikada nije imao psa ili ko tebe ne poznaje.
:-*
oči mi zasuziše bem ti definiciju... jes da te čavezu ne poznajem ali dajem sebi za pravo da ti napišem da ideš u pizdu materinu i da popušiš po koji...
OMILJENO!!!
Ako ovde neko zna da odabere nešto, ni po babu ni po stričevima ni po kojim pizdi materima, to su brus i zyclon!!!
Čevez alal ti ćufte. Isplakah se. Vidi se da sam žešće omatoreo, ma šta i ja serem. I da nisam omatoreo isto bi se isplakao. Ovo je stvarno za lektiru bre. Svaka ti čast.
Imenjače izvini molim te, nisam znao. Praštaj. Al opet jedno mi nije jasno, ispada ko da su to prvi gosti koji ti za 15 godina ulaze u dvorište, predstavio si ko da je pas prvi put vezan, ili meni nešto ovde debelo nije jasno. Ako ne želiš da pričamo o ovome ne moraš da odgovoriš druže.
A bio je malo nejasan komentar, mada i jesi ishitreno odreagovao. Nesporazum, po mom mišljenju.
Nemoj da mi spemujete ovu defku, ja još pamtim svog balkanskog goniča koji je delio mojih prvih deset godina života i nema ga već 32...
Сјајна дефиниција земљаче. Ја овог мог коња имам тек 4 и кусур године а кад би ми га узели као да би ми руку одсекли. Стока може да сере шта хоће, ко није имао пса и ко није осетио да је то једино биће које ти се искрено обрадује када дођеш кући, које те разуме кад ти не иде у животу и кад ти није ни до чега па седне и ћути поред тебе, не сере ти што ниси дао ништа већ 3 месеца. И да, научи те неком поштовању, ко је једном ударио свог пса - до краја живота се осећао као говно, ти га одаламио по буљи што је разбуцао кабл од звучника а он због тебе трпи по 5 сати велику нужду и чека да га изведеш, неће да ти се исере на сред собе.
Nadoknađeno!
Mozda vam se ne svidja tema definicije i mislite da je ovo pateticno, ali ovo je kvalitetno pisanje. Puno opisa, epiteta i cega sve ne. Tu automatski ide plus, a zvezda je prica za sebe :) Svaka cast, volim ovaj tip definicija, a i meni je skoro nestala macka koju imam godinama i nesto mi bedak...
Ma od početka mi vuklo na Čavu kad je vako poetično, e vidite sad šta je umetnička rokerska duša preldžije?
uf, ovo je sjajno, ali baš baca u depru. Imala sam kuče 10 godina i, što je najgore, nije uginulo od starosti već ga je rastrgao neki vučjak, zbog neke ženke. Nisam želela da čujem detalje, znam samo da ga je deda sahranio u šumi. Mislila sam da ću da dobijem nervni slom kad sam to čula, a posle sam sanjala i sanjala tako neke scene s njim. Tipa da me čeka na pragu kuće ili da ja tako pričam njemu nešto a on bleji naslonjen na moju nogu. grozno.
Цыплёнок
Nije definicija nego prokleta Ana Karenjina. Sastav za 4-i srednje. Ne znam kako može da bude u odabranima.
Marš u piiiiiiizdu materinu.
Potpisujem!
Mnogo volim ove kratke price koje pisu talentovani pojedinci,za koje cesto pomislim da su profesionalci koji se kriju pod alijasima na Vukajliji.Kao sto je potreban talenat za pisanje,tako je potreban i talenat za prepoznavanje necega lepog i dobrog,a koliko vidim ,mnogi ga ne poseduju.
Iskreno se nadam da neko belezi sve ove tekstove,koji se mogu jednog dana pojaviti u nekoj zbirci ,pa mozda tako oplemene jos koju dusu ,koja ne koristi ovaj sajt ili ima predrasude prema njemu.
Ja posedujem talenat da prepoznam nedostatak razmaka posle zareza. A i nedefinicije. Boli me uvo mnogo da l' je lepo, ovako ili onako, za to služe blogovi.
Štulić je tražio da skinemo defku iz odabranih, nije mi više mera, sad slušam Korni grupu u vreme Pejakovića.
Pobijedi li inat na kraju?
Fini su džukci. Barak i Alpinac odlični za krmad.
Odabrao
Bruce
2014-08-27 21:09:28 +0000
+