Stanje zajedničkog interesa radi zadovoljenja egoističkih potreba, odnosno pojava pri kojoj nam se neko dopadne i učini neophodnim, pri čemu se i mi tom nekom dopadnemo i učinimo neophodnim, a u zavisnosti od internih (fizički i psihološki kvaliteti, odnosno lični potencijal) i eksternih (verovatnoća međusobne interakcije, veličina/brojnost referentne grupe za izbor, odnosno kvantitativno stanje izbora) faktora.
Relativna međusobna zaljubljenost je zapravo pojam koji poistovećujem sa pojmom "zaljubljenosti", iako značajan broj ljudi (verovatno većina) posmatra zaljubljenost kao nešto apsolutno (bezuslovno, savršeno, prosto-naprosto...).
Za dokaz moje tvrdnje, koristiću neko pusto ostrvo. Pretpostavimo da je zaljubljenost jedna apsolutna pojava (za kakvu je mnogi smatraju) pri kojoj se možemo zaljubiti samo u posebnu (određenu, pravu) osobu. Međutim, na pustom ostvom se nekim slučajem našao samo jedan mladić i samo jedna devojka. Ni jedno od njih dvoje ne poseduje neke izražene psihofizičke kvalitete (prosečne osobe). Pod uticajem prostora i vremena njih dvoje će se nakon nekog perioda zaljubiti jedno u dugo (ukoliko su oboje fiziološki zdravi, velika je verovatnoća ovakvog razvoja događaja). Ovakav ishod je kontradikcija početne pretpostavke, što potvrđuje moju teoriju (definiciju).
