Dobio si pare od svojih, bilo je i malo viška. I jebiga, već kako to ide, tukle su se kave, častilo se, žderali ćevapi, i to velika porcija, pušio Davidof... I polovina para je već pukla, a treba da se preživi ostatak sedmice, jer jelte, roditelji će posumnjati šta se desilo sa parama. I onda nastupa režim maksimalne štednje. Jede se po potrebi ( kućna radinost, ili gladovanje dok se ne stigne kući), kava postaje luksuz, o cigaretama da se ne priča, ako se uspije užicati neka, uspije, ako ne, trpi se. Poslije škole se ne ide u kafić, nego pravac kuća. I uspije se, te sačuvane pare pred kraj sedmice se ponovo stavljaju u opticaj. Tada se sve vraća na stari režim. Do tada... do tada je borba.
-Što ne ostade danas poslije škole?
-Kod mene je režim maksimalne štednje je na snazi. Si vidio da danas nisam zapalio ni jedne? E, kad sam došao kući, morao aktivirati rezervu.
