Devojka koja kuca tikete. Kuca sporo. Obavezno se zove Sanja ili Mira ili Goca. Ima dvadeset i nešto godina. Studentkinja iz unutrašnjosti. Nije neka riba, ali bi je jebao, kako to već biva na svim mestima gde su žene retka pojava. Ceo dan je na udaru prekaljenih kladioničara koji su tu po ceo dan. Jedan joj stalno plaća piće, drugi joj govori da ima lepe ručice, treći je pecka lošim forama.
Pošto je danas kladionica ono što je nekada bila kafana, tako je i riba iz kladionice ono što je nekada bila konobarica. Jedini odbrambeni mehanizam koji joj preostaje jeste da prihvati to kao realnost i da bude dobra sa njima. Zato se smeška i klima glavom kad god je nešto cimaju. Sredovečni matori lisci zovu je ''mala''( mala, nađi mi Italijane na ovom tv-u.. mala, aj vidi mi da li je odložen Saute'pton..) Dok kuca tiket lokalnom dziberu, on se podboči na šalter i baca joj dvosmislene komentare tipa: ''Oće li ući moj danas, a, šta misliš, srećo?'', a dva njegova druga se kikoću za stolom. Ona odmahuje rukom u fazonu ''skroz si lud''. Dva raspala adolescenta se lože na nju i žele da saznaju njeno prezime kako bi je pronašli na fejsbuku. Tako je ona godinama u okruženju ljudi koji ništa ne jebu, a hteli bi.
Kad je vidiš negde u gradu ne možeš da veruješ da postoji van kladionice.
