Običaj kod Srbalja da za pokoj duši prospu malo alkohola po zemlji ili podu kako bi i pokojnik (pogotovo ako je voleo da popije) dobio svoj deo.
Čudnovat ili ne, ovaj ritual se prenosi s kolena na koleno i ne izumire. Međutim, sve je više alkosa koji pri ovoj radnji naginju svoje piće prema zemlji da bi tobože prosuli malo, ali stanu u trenutku kada tečnost dođe do ruba čaše ili flaše, i ne prospu ništa.
"Šta koji kurac da prosipam", misle u sebi "ko da će ovo stići do njegovih usta. Bolje da ja popijem sve sam dok sam živ".
