Probudio se i neotvarajući oči otvorio je teletekst. Pu, smrdljivi Argentinci, pomislio je dok je na ekranu gledao noćašnje rezultate. Na putu do kladionice kupio je jogurt i kiflu, uz mrmljanje, da ta kiflica ne može da košta trideset pet dinara, kad pekar za izradu potroši dva. Ispred kladionice je u obližnju korpu bacio pola pojedini doručak, prekrstio se i ušao. Unutra su već sedeli neki ljudi, svako sa svojom mukom. Gledao je preko njihovih glava u monitore, stiskajući poslednjih hiljadu dinara, preostalih, od pre dva dana dobijene plate. Aha, CSKA, Fejnord, Mančester iz keca, Lever dva plus prvo i čupam se. Popunio je tiket i požurio da uplati. Obećao je da će danas otići kod majke, ali CSKA počinje za koji minut. Ispratiće rezultat, pa tek onda održati obećanje. Kod kuće ga je već čekao uključen teletekst i na njemu treperenje CSKA-Rubin 1:0. Srce mu u poslednje vreme treperi samo u ritmu rezultata, sve ostalo je magla. Kada je posle pola sata na ekranu zaigralo 3:0, spremio se i krenuo u obećanu posetu. Dok je grlio staricu, pogledom je tražio daljinski upravljač. Počinje Fejnord. Majka mu je govorila o svom boravku u banji i novoj terapiji, ali nije mnogo toga čuo. Fejnord dolazi, pomislio je dok su se pozdravljali pred vratima. Seo je u autobus i na mobilnom potražio rezultate. Mančester ide iz keca, a Lever samo što nije počeo. Nestalo mu je kredita, pa je požurio kući da isprati dobitni tiket do kraja. 23 minut, Lever 0:0. 37 minut, Lever 0:1. Ima nade. Daljinski je bio vlažan od dlanova, dok je sedeo nenaslonjen na ivici fotelje. Mutilo mu se u glavi. Mislio je na sve dugove, neplaćene račune, bivše ortake, devojku koja ga je ostavila i čekao. 45 minut Lever 1:1. Jes! Telefon je ćutao, kifle su bile skupe, majka sama, ortaci se smejali negde na Dunavu uz roštilj i pivo, a on je žurio da naplati svoju sreću. I, naravno, da stavi pet hiljada na Marselj. Marselj večeras mora da dobije.
