Rogobatan izraz za prodaju nečega (kupoprodaju, da se tako izrazim) u upotrebi u raznim udžbenicima, u pravnoj nauci i u medijima. Neadekvatan izraz jer samo zbunjuje običnog čoveka, tera ga da lomi jezik i može se shvatiti da obuhvata i trampu dobara. Ali jebiga, kul zvuči, kad tako kažeš ispadaš pametniji nego prosto – trgovina, trgovanje. Naravno, cilj je naći pravu meru i pružiti što je moguće bolju protivvrednost.
- Dakle, jesmo li se dogovorili?
- Pa ne znam, baš. Ipak je to Moskvič. Zlatno njegovo doba, model iz ’79, nije ga čak ni rđa mnogo pojela, mož’ ga natovariš više nego magare i dalje ide, svaki seoski kovač ume da ga popravi ako ikada stane...
- ’Ajde ovako... Četiri kubika bukovine i zamrznut svinjski but što sam uzeo preko sindikata.
- Daj ruku!
..........................................................
- Prodade li bika, mužu?
- Ma jok! Ja mislio ozbiljan kupac, a on izgleda doš’o iz zajebancije.
- Pa nije baš, čula sam koliko nudi, nije baš malo.
- Nije, al’ je manje n’o što Rudonja vredi! Pogle’ ga samo kakav je, uh! E, pa ako hoće mog Rudonju, moraće da se uozbilji! Takvo govedo vredi mnogo više Dinkića!
