Toliko se navići se na nešto ili, ređe, na nekog, da to postane tvoja dnevna doza belog. Navući se al' ne u smislu kvalitetnog estonskog grandža, večernje škole plesa u sali mesne škole ili ušećerenih jebenih badema već pre u pravcu svih poznatih i nepoznatih droga&prisilnih radnji koje poznaje ova naša plava planeta.
Pojavu iz naslova, ipak, treba jasno ograditi od onog pravog robovanja; jer dok svima ostalima ono deluje kao takvo, sâmom robu je ono vazduh za pluća, pa čak i ako ga isti gušio. Ja sam završio.
- 'Ajde, bre, Marina, čekam te 2 jebena sata, zakasnićemo na Doček, jebote...!
- E, Mihajlo, molim te nemoj da robuješ običajima malograđanštine i kukaš mi za tamo nekakvim opijanjem i bacanjem petardi u masu, i još plus uvlačiš mene u sve to, ok?! Nego, reci mi još jednom: plava haljina ili crveni komplet...?...
- Gospodine Joksimoviću, čitaoci Kurajbera® žarko žele da saznaju kako pronalazite materijal za nove pesme?
- Hmm, vrlo dobro pitanje...Pa, vidite, ja ne robujem jednom jedinstvenom stilu komponovanja. Svaki put napišem potpuno različitu pesmu od one prethodne, znate. Eto, baš pre neki dan sam sa suprugom sedeo u restoranu "Košuta" na Topčideru i onda me je udarilo! Košuta, zalazak Sunca, modre usne, vodenični kamen...Razumete šta hoću da vam kažem?
- Ooouvaj, ne...
- Nije ni bitno, jedan japanski umetnik će svirati na šakuhačiju...
- I biće sigurno HIT!...
- Uh, ah, oh...čekaj, bre, životinjo jedna, je l' imaš neku zaštitu kod sebe?
- E, jebiga, nemam...A daaaj, Megan, što sad sve da pokvarimo, mojne da si rob strahu?!?!
- Ma, batali ti to, Profe! Ako sad ne budem robovala, posle ću da robujem mnogo duže, ako me razumeš...
