Roditelji studenata su vrlo naporna bića koja vrše psihički pritisak, ne ravnomerno raspoređen tokom čitave godine, na ova jadna stvorenja (studente). Do najveće koncentracije pritiska dolazi upravo u januaru, aprilu, junu, julu, septembru i oktobru, tačnije onda kada je studentu preko potreban mir i što manje trzavica sa strane. U pomenutim mesecima, ova bića vrše intenzivan i ne podnošljiv pritisak, i to u tri faze:
1. pred ispit - zašto ne učiš, samo skitaš, učiš li ti nešto, planiraš li ti da polažeš nešto u ovom roku, koliko si ispita prijavio, kada polažeš....
2. na dan ispita - kako si uradio, da li si znao, kako ne znaš jesi li položio ili ne, a kad ćeš da znaš...
3. kada čekaš rezultate - inače faza koja se pojavljuje kada je ispit pismeno rađen, a ogleda se u stalnom zapitkivanju roditelja kada će rezultati i, eventualnom pokušaju da otkriju da možda rezultati nisu već izašli ali da im ti nisi rekao zato što si pao pa odlažeš taj bolan trenutak.
Ova ne podnošljiva situacija traje različito u zavisnosti od brojnih faktora, a najvažniji su vrsta fakulteta odnosno dužine studiranja i ozbiljnosti studenta u nameri da isti završi.
Mogući ishodi:
- prestanak zlostavljanja deteta jer je odustao od fakulteta,
- prelaženje na sledeći nivo koji se ogleda u pritisku roditelja na ponosno svršenog studenta da nađe posao (kao da to zavisi samo od njega).
