Pojava koja se dešava roditeljima kada se sve moguće brige izbrinu do besvesti. Onda, sva briga koja je pretekla, i sva koja dolazi, pretvara se u paranoju.
Ja: *šaljem poruku majci* Majko, iskljucujem mobilni, nećes me dobiti večeras ali nazvaću te sutra.
Sutradan keva: ''Kako si me bila nasikirala sinoć! Kad sam dobila tvoju poruku, dobro srčani udar nisam dobila, odmah sam pomislila da te neko ne juri, preti ti ili ti se dešava nešto.''
Ja: Da kevo, zato što je normalno da ako te neko juri niz ulicu i preti ti da počnes da kucaš poruke umesto da zoveš policiju, ili roditelje.
Javlja se u potpuno neočekivanim momentima, valjda kako bi nas uhvatili na prepad. Tada šta god da kažete neće vam pomoći, možete se samo dublje ukopati.
Keva - ne znam hoću li imati dovoljno za upaljač, imam samo 20 dinara.
Sin - ma kupi šibice one su samo 5 dinara.
Keva - vraća se sa kupljenim šibicama. Aha stvarno je 5 dinara, a kako ti to znaš!? Jesi krenuo da pušiš? Joj znala sam. Pa šta će ti to ti si mlad dečko, posle nećeš moći da prestaneš!
