U periodu zivota kada smo imali dve osnovne potrebe (jelo i san), najvece odusevljenje je bilo dolazak rodjenog dana. Taj dan se ocekivao vec odmah po svrsetku pretvodnog.
Onda dodje i 7 dana pred rodjendan. To se naravno brze bolje objavi sirokom auditorijumu. Krece kupovina pozivnica i podela istih. Uoci rodjendana mama rasprema stan, priprema tortu i ostalo sta je potrebno.
Onda dodje i taj dan. Probudis se u euforiji i radosno ocekujes 6 sati.
Tada nastaje zaplet.
Kako nadolazi svaki minut, hvata te sve veca panika da niko nece doci. Tesis sebe da mozda malo kasne, ali gle, vec je proslo 5 minuta. Pocinjes da se treses i kroz glavu ti prolazi da te svi mrze ili da si ruzan. 10 minuta je proslo, njih nema. Kreces da places sad vec siguran da niko nece doci. Onda dolazi i 15. minut posle 6, cuje se zvono. Radosno skaces od srece, i zaboravljas na prethodne misli.
