Godina je 2121. Tehnologija je uznapredovala, sve je mnogo naprednije, sofisticiranije, ljudima je lakše za živeti, jer su se, jelte, u prošlosti ubijali od teškog rada. Nekada je romantika bila pozvati devojku na večeru, kupiti namirnice, pročitati recepte iz nekog fensi kuvara što nam uvališe na TV-u, mučiti se ceo dan da to liči na nešto. Staviti na sto najbolji stolnjak, upaliti sveće, prigušiti svetla, uštekati neki sentiš, sve savršeno postaviti da ona vidi kako si uredan i pedantan i kako si toliko romantičan da će ti na kraju večeri morati dati tvoju itekako zasluženu nagradu. A sad, sad je to malo drugačije. Naravno, i dalje ju moraš pozvati na večeru. Oko namirnica se ne moraš nimalo brinuti, tvoj frizider koji očitava rok trajanja je već skotao da se moraju kupiti stvari, takođe je i pročitao kuvar koji je skinuo sa, naravno, interneta, pa će sve sam naručiti da ti donesu na prag, jer, daleko je odvoziti se do hipermarketa, iako se tvoj auto vozi sam. Kad to sve donesu, stvari su već plaćene, automatski se kredit odbija sa kartice. Bacaš se na kuvanje. Namirnice samo utrpaš u rernu, kao u veš mašinu, i čekaš dok peć to sve ne sredi i izbaci ti već savrčeno spremljeno jelo. U međuvremenu tvoje kućno osvetljenje je već podesilo iluminaciju po parametrima koje si uneo, a sveće, ma kakve sveće, kakav old timer to koristi. Tvoj sto je već izbacio lampice postavljene na strateškim mestima, tek toliko da se sve lepo vidi, stolnjak je nepotreban, sve je od ultratankog, ali i dalje superčvrstog sintetičkog kristala. Devojka dolazi, vidi kako je sve sređeno, uživa u jelu ali ipak je malo smorena što mora žvakati, mogli su i za to nešto da konstruišu. U pozadini svira space orkestar na mp27 plejeru. Posle jela izađete na terasu, legnete u ljuljašku, a ti joj sav pametan pokazuješ i tražiš sazvežđa na svom i-hightech pod-u. Odlazite u sobu, ti sav u nadi da ćeš dobiti, skidate se, predigra, ti već umireš od napaljenosti, kad ono... Trt Milojka, nema kondoma. Psuješ mamu jebenom frižideru i dostavljačima, a pogotovo inženjerima sto kroz celo ljudsko postojanje nisu smislili nešto umesto prekopotrebne gume.
Ova priča se odnosi ukoliko si u nekoj od razvijenih zemalja. Ukoliko živiš u Srbiji, koju još uvek razmatraju za EU, ostaješ na Yugu koji i dalje pali na gur i frižideru u kojem je crklo svetlo. Jer kao po običaju, kod nas sve dolazi sa zakašnjenjem.
