Nesigurna, nepredvidiva, krhka i lomljiva. Anatomski stvorena da u jednom trenutku izdrže uraganske nalete i klizeće startove svih Stamova i Gatuza na planeti, dok bi u drugom, laganim povetarcem bila uništena, pregažena i prepolovljana, ostavljena u životu tek toliko da mogu iscrpljenim i promuklim glasom da dozovu pomoć. Projektovana da dosegnu sam krov sveta, kolena bi trčećim korakom nezadrživo napredovala ka svom cilju, ne dozvoljavajući da im se išta ispreči na tom putu, da bi se na poslednjem stepeniku nespretno okliznula i u sekundi se strmoglavila i našla na početnoj tački. A onda opet Jovo nanovo...
Kolena popularnog Zube, pravog Ronalda, najboljeg igrača sveta na prelazu iz 20. u 21. vek, jednostavno su imala svoju narav. U isto vreme su mogla da budu i najsigurniji oslonac na svetu i najveći neprijatelj. Ćudljivost te naravi sprečila je Ronalda da defintivno dokaže da je najbolji, ali mu je i istovremeno omogućila fudbalsku besmrtnost.
- Pomirio sam se sa Anicom.
- Opet? Jebote, veza vam je nestabilna kao Ronaldova kolena. Ako se nisam zabrojao, to je deseti put za poslednje 3 nedelje da odlazi i da ti se vraća. Čoveče, ti se ne zabavljaš sa devojkom, nego sa bumerangom.
- Pa znam... Ali ja je volim.
- Predlažem ti da udariš sebi par šamara ne bi li se osvestio i realno sagledao situaciju. Kad to uradiš, pozovi me da razgovaramo, do tada uživaj sa jo-joom.
