Južnjački izraz koji je jako teško pisano preneti jer u izvornoj varijanti sadrži i slovo/glas koji koriste Makedonci. To je ono tridesetprvo slovo koje je i najveća razlika u azbukama, glas koji kod nas ne postoji. Piše se, valjda, kao latinično "S" dok je resto ćirilica (npr. reč zid bi Makedonci napisali sid, a za ovu priliku transkripcija bi bila dzid, dok bi izraz iz naslova bio ronsati). I izgovor je malkice problematičan; nije ni dž, a ni z već nešto između.
Podjebavajuć izraz pun sarkazma koji opisuje plakanje na sav glas, ridanje do te mere da onome koji rondza preti opasnost da se uguši usled nemogućnosti da uzme vazduh od tolikog patetičnog slinjenja. Verovatno je ta sarkastična crta i razlog za korišćenje glasa kojeg u srpskom jeziku nema.
- Je li, b'e, šta je babi? Rondza k'o malo dete kad mu se probuši balon.
- Bem li ga šta da ti kažem, i ja je pitao zašto.
- I šta ti je rekla?
- Citiram "Zato što se ona u onu seriju posvađala sa onim i sad ne znam da l' će ode kod onog drugog il' će se pomiri sa onoga".
- E, istina je da je star čovek dvaput dete! Ene, i brndza joj pošla!
