U ekonomsko-uslužnom slengu, jedan od nezaobilaznih i najčešće korišćenih termina oduvek su bile takozvane RUKE, koje na krajnje nedvosmislen način predstavljaju sinonim za majstorski rad odnosno proces gde sam zanatlija/majstor svojim rukama nešto napravi tj. popravi. Ruke su se, razumljivo, od pamtiveka naplaćivale odvojeno od materijala što je, naravno, davalo ogromne mogućnosti naplatiocima da svom ručnom radu daju božansku crtu i istu slično i naplate. Zbog nemogućnosti da se ta 'crta' realno proceni, primorani smo da danas apsurdno mnogo plaćamo popravku kola, krpljenje cipela, krečenje stana, šišanje ( pardon, friziranje ), dok kod prokletog jebanja sa kurvom izraz iz naslova dobija potpuni drugi smisao i tarifu! O tome ćemo, međutim, neko drugom prilikom.
- I dobro, majstore, kol'ko sam dužan...?
- 500 evra.
- Š-ta?! Kol'ko, bre?!
- 500 evra, gospodine.
- Čekaj, bre, prijatelju...kako tol'ko, majku mu?! Pa, ja sam platio materijal, ja sam platio sve...
- Znam, gospodine, znam...al', je l' vidite onu crnu kutiju tamo? E, pa to je moja harmonika a ja sam HARMONIKAŠ i upravo sam odsvirao 20h bez prestanka na svadbi tvoje kćerke tako da stvarno ne znam koji, bre, jebeni materijal pominješ...!
