Siguran znak da je posao loše raspoređen po jedinici ljudstva. Dok jedan rabotnik dere guzicu, ispušta dušu i duhovno se sjedinjuje sa sveže istovarenom tonom šodera, gomila oko njega mirno stoji sa rukama savijenim u laktovima i kulturno prislonjenim na kukove. Oni su Arhimedi stovarišta, pronicljivi mislioci, statističari i analitičari mogućih ishoda lopatanja. Oni se možda ne znoje, ali itekako imaju viziju kako posao treba biti odrađen. Njima je ispod časti da barataju rapavim budakom, a i što bi to radili kad se onaj jadnik već dva sata valja u staklenoj vuni, cementu i sličnim radostima. Njemu je sad svejedno. Kao.
Držati ruke u džepovima je čist bezobrazluk, pokazatelj da vam nije stalo do tekućih armiračkih radova, ali ruke na kukovima vas transformišu u uglađenog koordinatora, inženjera bez koga se ne može i čije će prisustvo učiniti da se cokla izlije sama od sebe u četres metara dasaka za šalovanje. Oće, al zamalo.
