Ljudi koji su prvi osetili da je čitava planeta , kao i oni koji upravljaju njome , jedan veliki skup govana , i da je smaranje jedini način da se toj zajednici govana stane na put.Imajući iza sebe činjenice da su najbolji svetski romanopisci sebi su dali za pravo da prvi počnu izgradnju oružija koje koje ce destruktivnim razaranjem uništiti mozgove svih buducih naraštaja , kako u Rusiji tako i šire.Lav Tolstoj , ako si Karleuša citaj Tolstojevski , jednog kobnog jesenjeg dana 1873 poče pisanje Ane Karenjine i tako zapoce novo razdoblje u svetskoj istoriji.Razdoblje koje se neće završiti ukoliko svi primjeri , sve kopije i sva izdanja svih čuvenih Ruskih romanopisaca ne budu spaljena u crvenim plamenovima pakla. Od tada , sećanja bejahu izbrisana , snovi sahranjeni , nova pravila su zavladala svetom , majka Zemlja polako umire na samrtnoj postelji , umorna lica šetaju ulicama bez kraja , ćutanje i mrkli mrak , smeh i plač su ukinuti. I sada , nakon 200 godina , stariji reklo bi se mudriji ljudi , nas teraju da četiri dana provedemo čitajući kako je neki Raskoljnikov rokn'o neku babu , kako se neka luda cura bacila pod voz i kako je neki Buljba imao probleme sa svojim sinovima. Da bi kasnije , kad već postanemo ljudi imali osnove obrazovanja i da bi lakše koračali kroz život kao slobodni gradjani celog sveta.Sve nas je stigla zaslužena kazna , hiljade i hiljade crno-belih strana su ispisane , a mi ih čitamo dok nam se Gribojedov , Jesenjin , Puškin , Gorki , Čehov , Žukovski i ostala ekipica ruskih spisatelja koje obavezno moramo pročitati , smeškaju odozgo' valjda iz Raja.
