Htela je slobodan život, a ne sve vreme da nosi nevidljive okove. Dosadila joj je neprestana učmalost u kući. Dvaes' godina se mučila na jednoj ringli vrteći non-stop deset jela, iako je meso uvek rešavalo problem, a problem je bio što se mesa nije imalo tako često. Dugovi, računi, škola, dete, kriza.. Sve se skupilo u toj mekoj, nežnoj duši. Dojadilo joj je više rintanje po kućama bogataša gde im svaka sitnica smeta, ali priznala je da bi i ona volela da bude u takvoj poziciji u kakvoj je gazdarica, uvaljena u fotelji pušeći preko muštikle i drsko govoreći "to počisti i donesi mi vode", podsmehivajućim osmehom. Njena gazdarica je bila ujedno osoba koju najviše mrzi i koju najviše voli. Bogata gazdarica joj je prerasla u uzora samo zbog te strahovlade i drskosti koju bi ona sama obožavala da ima, a nije.
Elem, muž ju je istinski voleo. Volela je I ona njega u dubini duše, ali nije smela to sebi da prizna. Nikada joj nije protivrečio. Preldžija, šerpas, ali je svaki dinar davao porodici, prvenstveno ženi. Imao je previše poverenja u nju. Poštovao ju je, voleo, ama baš sve, naravno, bračne obaveze se tu podrazumevaju. Svestan je bio u kojem stanju žive, ali, snalazio se radeći prekovremeno samo da bi se vratili na nulu, jer su bili u debelom minusu. I uspevalo mu je, samo što žena to nije puno primećivala. Bila je zauzeta maštanjem šta će raditi ako ga napusti i oženi sa bogatašem.
Preko noći je razmislila o svemu. Ujutru, kad se probudila, pozvala je muža u sobu i htela sve da mu objasni. Na radiu se vrtela pesma "Nevera moja" a ona mu je svojim nežnim, istrošenim glasom izlajala kako želi slobodu, više para i bolju poziciju. Muž ju je molio na kolenima da ga ne napušta, ali ona je već tu počela da ponižava ljude drsko otišavši.
Otišla je kod majke, misleći da će joj se život poboljšati. Muž i dete su tugovali, ali šta će jadni, život ide dalje.
Za par meseci, upoznala je novog čoveka. Bogataša. Investitora. Čoveka koji je mogao sve da joj priušti. Možda ne sve svojim parama, ali.. i on je sve davao samo da je održi. Kupovao joj je bunde, kožne jakne, skupocenu šminku, sve što nije mogao prvi muž da joj da. Zavolela ga je. E sad, to verovatno nije bila prava ljubav, nego bolje finansije. Svakodnevno je uživala isprobavajući nove haljine i drsko govoreći u imperativu sluškinjama. Pored novog čoveka je živela svoj san.
Jedne subote, tokom odlaska na ručak u elitni restoran vozeći se u novoj X5-ici, njen život se prekinuo, ali i život tog muža. Na autu je bila postavljena bomba.
Bivši muž se izjedao iznutra, ali i dete, koje je već poraslo i shvatilo kako stoje stvari. Oni su se obogatili, dobivši novac u igrama na sreću.
Jebiga, pogrešan uzor, pogrešna nova osoba. Nije sve u bogatstvu i snobizmu. Ode ona s kurca na kolac.. Nije sve u parama, rođeni, nije..
