Moj ćup je pun praha.
Očevog.
Od tad ne jedem;
Trup mi je suv.
I svi mi se smeju, jer ličim na grand.
Paradu.
Stiskam se za šiju, al' oni me ne šiju.
Ni 2 posto.
I dok maštam o daljinama,
Popokatepetlu, Andima i Riju
Petunija i dalje raste nagore,
Negde u Meksiku.
Turego nema ni za kiriju.
Bolesno dobro. Kao neko ko povremeno piše (amaterski) mogu reći da je ovo sjajno.
Nepotrebno sranje.
Opet odlično. +++
Da nema ovog srednjeg dela tj da je zamenjen nečim podjednako dobrim omiljenovao bih, ovako +
E sad, koliko je ovakvom sadržaju mesto na ovom sajtu, to je već druga stvar u koju nema ni potrebe zalaziti
Kao neko ko se bavi smišljanjem pjesama i pjesničkih dijela i neko ko je pravi profesionalac u tom, danas, ali i uvijek, teškom i nezahvalnom pozivu, kome je cilj da učini ljude srećnim i ostalo slično tome, kao neko ko je odrastao uz Njegoševe pjesme, koje produbljuju misao i smisao života, mogu da rečem da se ovaj prvi dio ističe izuzetnom moždanom energijom.
e duče napiši da je takmičarska u primeru k'o kolege
al ti pesma ololo
+