Legendarna rečenica nekrunisaong kralja uličnih viceva, koja se vremenom ustoličila kao uber gotivna poštapalica. Uneredio se, objesio se, kupio Juga, prošo ko Tošić, došla mu tašta za vikend... suštinski popušio foru.
-Torima daj neku kintu na zajam. Oću didem smalom na Noć vještica. Treba mi za kostim Supermena.
- Jel' to opet baba organizuje 50 godina mature, pa ideš na Noć vještica, a? Nemoj da brineš, slobodno se tako pojavi. Sa tom irokezom na glavi moš ladno proć ko papagaj kapetana Kuke.
- Daj mojne da si Roben. Jesmo burazeri ili nismo. Vratim. Svega mi.
- Na nesreću, jesmo. Kad se sjetim da sam molio mamu da mi rodi batu a ne seku dođe mi da sam sebi stisnem šamarčinu. I koji dio, konkretno, nisi shvatio? Nedam i nemam – nemam i nedam. Nemoj da mi manervišeš oko televizora. Makn se.
- A imaš za teta Sašku. Njoj moš davat, a? Misliš da ne znam. Ima da te odrukam Taji, ako mi ne daš kintu, samo tako. Ščuo!
- Je li Mohikanac, jes izvadio onu potvrdu da si redovan student?
- Jesam, šo!?
- Da ti usput ovjerimo zdravstvenu.
:ŠLJAAAS, TUUP, ŠLJAAAS: ... Sad poleti Betmen!
Eo, sad ti neće trebati kinta za kostim. Pojavi se ko žrtva fizičkog napada Nenada Čanka. Ščuo ti mene!? Opaaa!
