Gladan si.
Nešto bi morao hitno da klopaš inače padaš u komu. Možeš samo deset koraka da napraviš. Sa leve strane, na devet koraka je salad bar, a sa desne, na dvadeset koraka od tebe je neki fast fud.
Odlučio si se za salad bar? E onda je ovo defka za tebe.
Još jedna proevropska manje-kalorija-držimo-liniju-ja-sam-urban-korporativan-pazim-na-zdravlje zavrzlama, koja je poturena na Balkan da bi se ocenilo koliko latentih da prostite, homosekualaca ima međ' nebeskim narodom.
Potpuno baršunasta mesta gde se samo toči kafa bez kofeina, pivo bez alkohola, koka kola zero i nemasni jogurt, a jede se samo specijalna vrsta jela za koja mi Srbi verujemo da se pre pasu nego jedu. Dobro došli u salad bar.
Pokušao si da napraviš tih famoznih dvadeset koraka do izvora fast fuda, uspeo da napraviš samo deset i pao si u komu? Nema veze, bolje i to nego da paseš travu, a ovaj primer je onda pravljen baš za tebe.
- Brenč menadžer.
- Opaaa, bravo matori, sada ćemo se još manje viđati. Ginućeš do ponoći svaki dan ili ćeš non-stop da ideš na neke kompanijske iventove i hepeninge, što bi ti rek'o.
- Al' zato platica sto pedeset hiljada, službeni auto, službeni telefon i velika kancelarija. Moramo da proslavimo.
- Pa ajde. Da zovem "Durmitor" i rezervišem klupu? Nema boljeg mešanog u gradu.
- Taj ćumez još postoji?
- Naravno da postoji. Uvek je puno. Ćovek pravi najbolji roštilj na svetu, a još plus je dunja osamdeset kinti, domaća, najjača što postoji.
- Ma ajde bre jesi lud. Idemo na jedno mesto, ja te vodim.
- Gde? Je l' "Široka staza" na Dunavu?
- Ma kakve te staze spopale, idemo do jednog salad bara kod moje banke. Prave cezara prste da poližeš.
- Prste da poližeš? Vidim ja da ćeš ti uskoro nešto drugo početi da ližeš, a ne mislim na sladoled. Kad pohasaš tu salaticu, dođi do "Durmitora", čekamo te sa nečim konkretnim.
