To ti je kad se zaljubiš, il' prosto zagledaš u neku osobu suprotnog pola, pratiš joj zid (fejsbuk, jebiga), i zapisuješ u noutpedu sve ono na šta naletiš na istom. Zapamtiš lepo koja joj/mu je omiljena pesma, koji omiljeni film i tako te stvari. Onda uletiš u čet sa tom osobom, il' još bolje, priđeš joj negde u ril-lajfu, i počneš da se proseravaš kako ti je Đogani omiljena grupa, iako ne znaš pošteno ni jednu pesmu, kako se pališ na engleski jezik, i kako je Grand stvarno smor! Osoba na koju se pališ počinje da ti priča kako si mnogo kul, i eto tebi sreće! Još veća je sreća kad ponekad na zidu rokneš neku pesmu koju je ona stavljala pre pet i po meseci, i ona lajkuje, i ceo svet to vidi, a ti joj pišeš kao "ne seri da ti se i ovo sviđa!?", a čuka ti lupa ko luda, od sreće. Eto tako možeš sam sebi sreću da napraviš.
Nisu retki slučajevi da, inače kul momci, stavljaju Rebelde na zid, a da, inače sasvim obične cure, rokaju snimke sa mečeva Partizana il' Zvezde. A u stvari samo čekaju lajk određene osobe, kako bi se radovali.
