(za sada deo prvi, a nadamo se da nam se prilika za nastavke neće skoro ukazati)
Dakle, situacija je sledeća. Završili ste fakultet, posla u struci ni na vidiku, idu meseci, idu godine, drž`ne daj, nađeš neki levi kancelarijski posao van struke koji možeš da odrađuješ za malu kintu, staž i zdravstveno, iako je miljama ispod tvojih sposobnosti. Još si zapravo i zahvalan na njemu, jer znaš da 90% tvojih kolega još čami na birou.
I onda dođe i taj dan. Direktor ode na službeni put, koleginica na godišnji odmor, a jedina preostala upućena osoba zaglavi u opštini dva sata duže nego što je uobičajeno. Ostaješ sam u kancelariji, bez stručnih znanja, slep ko MIG-ovi na jugoslovenskom nebu devedesetdevete. A po Marfiju, baš tada počinje da se dešava sve ono što se nikada inače ne događa.
Iz ponude izdvajamo:
-Nenajavljeni upad kupca iz Pančeva, koga ne prepoznaješ, a koji sam otvara kutiju sa robom (na svu sreću njegovu, a moglo je da se desi i da nije) i uzima je bez ikakve otpremnice jer žuri.
-Četiri poziva od kupca iz Jagodine kome je potreban nekakav savet od stručnog lica, svaki put sve više histeriše što ne može da mu se pomogne, da bi se na kraju ispostavilo da sve zapravo zna i sam, kao i da zna šta da radi.
-Tri poziva od čoveka koji bi da naruči neke elemente, a kako tri puta nema stručne osobe da mu pomogne, besno izdiktira šta mu treba i naređuje da mu se neko javi čim stigne.
-Poziv utanjenog muškog glasa, koji traži "korporativnog menadžera", radi prezentacije usluge čišćenja sanitarnih prostorija poslovnog prostora.
-Poziv direktorovog ortaka, koji samo hoće da podseti da je greškom kod njega istovaren artikal CO-696.
-Poziv sluđenog kupca koji pita zašto mu nije stigao artikal CO-696.
-Poziv priglupe službenice nabavke iz saradničke firme, koja ti pet puta ponavlja šta je problem i pita za stručnu pomoć, iako si joj i odmah, a posle još šest puta, rekao da nisi stručno lice.
-Upad zbunjene, senilne, mada jako ljubazne bakice, koja moli za WC, a potom te počasti bombonom, pita da li si oženjen, zašto nisi i ispriča gde je bila, šta je radila i žali se jer su smanjene penzije.
-Upad prvog komšije, direktorovog ortaka iz detinjstva, koji inače tako upada kad mu se ćefne, a barem desetak puta u toku radnog vremena. Pita te da li jebeš šta, zašto nema posla u struci, objašnjava kako njegovog sina nisu ni pitali za diplomu, već samo da li ima vozačku dozvolu, objašnjava kako mora da sere, sere, objašnjava kako je dobro srao, a onda zove nekog komšiju i dernja se u mobilni toliko da ovaj bez problema može da ga čuje i bez moderne tehnologije.
