Najlepša ljudska osobina. Ljudski je grešiti, a božanski je opraštati, zato treba pronaći čoveka u svakome ko ti čini zlo i svojim oproštajem otkriti mu put.
Nema veze nikakve, pantalone su mi čitave, jesam peglao ivicu danas i malo je poremećena posle svega, a i poderana je, greota, ove graoraste "Kluzove" najviše volim, jao, pa propala mi je i moja omiljena košulja na krupne kocke, a ima i skorele krvi, nisam siguran je li sa nogu, ruke ili lica, najverovatnije sa kolena jer mi se rombovi na čarapi ne raspoznaju, i opet moram da dižem kredit za mokasine, ko zna možda sam i tetanus zapatio, možda umrem sad za razliku od toga što nisam umro malopre iako mi se ukazala šansa, ali nema veze, žao mi Džekija, uplašio sam sirotu kucu svojim nailaskom u njegovu ličnu ulicu, ne zna on da ja kao ljudsko biće ne raspoznajem gde je zapišao teritoriju, šta će siromah, istresirao sam ga, a on mučenik navalio da me rastrgne, beskućnik, to mu je sigurno od posledica rata, treba se staviti u njegovu situaciju, ne znaju ljudi šta je to front a on jeo mesni narezak, pišao krv i zauzimao kotu Krivaja za nezahvalnu državu, od dnevnica nema ništa a i po podočnjacima mu se tačno vidi da pije nesrećnik.
