Najgori mogući savet koji se može uputiti mladom čoveku pred polazak u osvajačke pohode na suprotan pol. Fatalna kombinacija.
Iskrenost? Utopija, jer se usled nedostatka iskustva shvata na pogrešan način. Uglavnom to izgleda ovako: „Ćao, ja sam taj i taj. Moje namere su iskrene i časne i želim da se bolje upoznamo.“ Ne ide.
Upornost? Kako da ne. Možda, ali u nekom drugom svetu. I Dirk Kajt je uporan, eno trči k`o lud na svakoj utakmici, pa nešto nisam siguran da bi mu ta upornost pomogla i u osvajanju ženskadije da nije pun kao brod. Neiskusni uglavnom kreću osokoljeni time da je to jedini ključ i bivaju bolno ispaljeni jer su naporni. Neki tvrde da je upornost korisna ako se zna granica gde ona prerasta u napornost. Praksa pokazuje da ta granica uopšte ne postoji. Naporan si ako joj se ne dopadaš, a ako joj se dopadaš, e onda si uporan.
Momak: Ćao, ja sam Miraš, Đurašković Miraš. Znaš, posmatram te duže vreme i čini mi se da bi nas dvoje bili skladan par. Moje namere prema tebi su iskrene i časne, pa sam hteo da te...
Devojka: Paljba! Paljba rekla sam!Tri dana kasnije
Momak: E, ćao. Ja sam, ovaj... Ne znam da li se sećaš...
Devojka: Ne sećam se! Ćao!Nedelju dana kasnije
Momak: Hej, stani! Zamolio bih te da me saslušaš. Ja te volim i moja jedina želja je da te usrećim. Reci mi, draga, šta bih ja mogao da učinim da ti budeš srećna?
Devojka: Da odeš i da me više ne uznemiravaš! Prijaviću te u miliciju, manijače!
