Samo nemoj da mi braniš

Odsečan odgovor trenera lokalnog fudbalskog kluba na pitanje dosadnog igrača bez ruku da bude golman.

(u toku je pravljenje formacije za prijateljsku utakmicu)
Žuti, strogo si u šesnaestercu! Laki, igraš po desnoj strani! Laki, majku mu, ostavi sad štucne, slušaj šta ti govorim! Bane, leva strana. Zoki, sredina, izlaziš napred u napad! Zoki, ne ogledaj se sad, sunce ti jebem! Je l’ ti jasno? Odlično! Lune, ti si pozadi i hoću da vidim da ih kosiš, je l’ jasno? Ako lopta prođe, čovek ne sme! Ostali, znate pozicije? Dobro. Mali, ti startuješ na klupi.

(oglašava se igrač uskraćen za gornje udove)
- T...Treneru...
- Šta je sad?
- A je l’ smem ja da...
- NE SMEŠ! Koliko puta treba da ti kažem, samo nemoj da mi braniš! Čime ćeš da braniš, dobrom voljom?
. Ali treneru...
- Ništa „Treneru“! TI ćeš danas da do’vataš lopte...Čekaj, nećeš ti...E, znaš kako? Ostani ti u svlačionici i čuvaj tvrđavu, važi?
- Opet? Važi, treneru...