To je to. Tu je problem! Tako nam psihijatri i lajf-gurui po njima suptilno, a po nama konstantnim jebanjem u mozak, jelte, preko raznih Blic žena i sličnog, nagoveštavaju (suptilno i nenametljivo) da je neko pesimista. A pesimizam, znamo svi, neminovno vodi u depresiju.
Jer je danas nadrkano razmišljati bolest. Danas je realno sve bolest, a i gornja granica holesterola se spušta svake godine, tako da je moguće da i ja i onaj tibetanski monah već treba da punimo kasu državi kupovanjem statina.
Elem, da ne bude da se pravdam, ja sam inače mnogo češće folkloraš, nekad čak i prelazim granicu iritantosti pozitivizmom, ali znam jednog lika koji je eto tako negativan. I svaki put kada sam pričala sa njim, mislila sam da je negativan i da uvek pomišlja na najgore. Ali, pazi sad, uglavnom sve se zapravo tako desi! Stvarno je sranje zaboraviti da napišeš da si uključio TEHNIČKU vagu pre svega ostalog na tehnologiji, i da si merio na PLASTIČNOJ kartici.
Vidiš, možda je čovek stvarno samo bio realan, ali nam danas bombardovanjem mozga kojekakvim osmesima i savršenim slikama izlazaka sa fejsa (iako je, verovali ili ne, posle pet minuta taj nasmejani povratio koleginici u kapuljaču) postade imperativ da budemo srećni. Na sve moguće načine. Nerealnost postade realnost. Haha.
Ako ne samostalno, onda pomoću smeška.
Elem, poenta svega ovoga je: ''Oćeš kupiš tabletu?''
A: Jao, vidi pao sneg! Volim sneg, jeeej.
B: Aha, saće odma da se zaglavi saobraćaj, ima da stignem kući pola sata kasnije minimum, a sutra moram da pođem dva sata ranije.
A: Ih, bre, kako si negativan toliko, pa eto baš je lep grad, može i da se grudva malo, sneško i te fore.
B: U grad ne stižem da odem, tako da ga ni ne vidim, sem ovo snega kao katran crnog pored puta, i da hoću nemam kad da se sankam, jer radim i vikendom.
A: Ajde, bre, razvedri se!osoba A istog dana zaista stiže pola sata kasnije, sutra ujutru mora da krene isto toliko ranije, a nema vremena da se sanka niti da pravi s od sneška pošto ima zauzet vikend
A: A, jebem ti mater, kako mrzim sneg!
