Sprava za mučenje maskirana u sanitarni element, feministička alatka za uterivanje matrijarhata ili osveta nežnijeg pola za ignorisanje vapaja „spusti dasku posle korišćenja“ (uzgred, vapaja neimanentnog našem podneblju, nasilno uvezenog u naše društvo putem Holivuda, jer ovde mnogo više pasuje vapaj „podigni dasku pre pišanja, svinjo“).
Elem, u pitanju je, kako ime iz naslova nagoveštava, monoblok (za neupućene, WC-šolja i kazanče po principu 2u1, nešto kao kupatilski R2D2) kome, zbog greške u dizajnu ili, verovatnije, greške u montaži, ne radi jedan od dva osnovna radna položaja.
Opet, za neupućene, standardna WC šolja poseduje tri položaja, od kojih je jedan parkirni, sa spuštenom daskom i poklopcem i dva radna: položaj 1, teretni, sa spuštenom daskom i položaj 2, stojeći, sa podignutom daskom.
Dakle, sada smo se sasvim približili definiciji pojma iz naslova. To je monoblok kom ne radi radni položaj 2 tj. daska ne prihvata položaj „podignuto“. Kako je taj položaj neophodan za pristojno obavljanje dve od tri uobičajene radnje za koje muškarac uopšte koristi WC šolju, tj. za pišanje i povraćanje, jasno je da takav monoblok, iz muškog ugla ne zadovoljava ni minimum funkcionalnosti.
Da zlo bude veće, ni ova disfunkcionalnost nije standardizovana. Tako, imamo slučajeve u kojima se ravnoteža daske u vertikalnom položaju ne može postići ni na trenutak, te ista pada čim je pustite nakon pokušaja naslanjanja na kazanče, što dovodi do toga da morate obaviti sve pripremne radnje, zatim jednom rukom podići dasku i pridržavati je tokom čitavog procesa a drugom rukom obaviti sve ostale potrebne manuelne radnje. Ovo je posebno nezgodno u zimskom periodu kada slojevi garderobe zahtevaju dodatni trud i manipulaciju, a takođe je nezgodno i za bilo koga visine veće od 165cm, jer, usled uobičajene kompaktnosti celokupnog sklopa koja za sobom povlači malu visinu, sa jedne strane, te specifičnosti ljudske anatomije i zakona fizike sa druge strane, postoji ozbiljna opasnost da ruka koja pridržava dasku, uđe u zonu paljbe pa je dodatno manevrisanje često jedina opcija.
No, ako ste mislili da je ovo najgore što se može desiti, moram vas razuveriti: druga, samo naizgled benignija verzija problema je ona u kojoj daska ostaje u uspravnom položaju, prividno uravnotežena, tako da neiskusni korisnik pomisli da ima posla sa sasvim ispravnim, funkcionalnim monoblokom i pristupi obavljanju male nužde sa nevinom nehajnošću, da bi, dok je veselnik usred posla, daska mučki (ponekad vrlo sporo, skoro neprimetno, a ponekad naglo) počela da pada. U tom trenutku, instinktivna reakcija iznenađenog pišača nadvladava oprez i slede refleksni pokreti: koleno ide napred da pridrži dasku koja pada, ruka (ako ste srećni, onda ruka koja ne drži oružje) leti sa istim ciljem, mlaz se (bolno) prekida (i opet, ako ste srećni, pre nego što je skrenuo u neželjenom pravcu) a ceo proces nadalje nastavljate u zatečenoj, izlomljenoj pozi kao da ste igrali tvist pa naprasno odlučili da odgovorite na mannequin izazov.
Sve u svemu, čitav sklop osmišljen je očigledno sa jednim jedinim ciljem, a to je da naudi muškarcima tako što će da im ubije samopouzdanje, po mogućstvu naruši njihov ugled (ukoliko izazove inkriminišuće prskanje po garderobi) i u krajnjem ishodu ih natera da se poklone pred ženskom dominacijom i prihvate ženski princip tako što će da pokleknu i malu nuždu obave sedeći.
Zato je pred muškarcem koji se nađe oči u oči sa malicioznim monoblokom jednostavan izbor: postati žensko i sesti ili ostati muško i to Muško sa velikim M, te obaviti posao kao muškarac, stojeći, sa spuštenom daskom, na zgražavanje gledateljki „Seks i grad“ sage. Postoji i ekstremna opcija kojom se iz teške defanzive prelazi u kontranapad do konačnog trijumfa a koja se zove LAVABO.
