Trenutak kad te zadihana baba koja tek što je utrčala u trolu, pogleda kao da boluješ od neizlečive bolesti koju joj svakog časa možeš preneti, a zatim odstupa kao lešinar do narednog slobodnog mesta eksperimentišući sa Marfijevim zakonom.
Nalet prve babe:
U stilu Useina Bolta uleće i zaustavlja se baš pred Nenadom, koji se pravi da je ne vidi. Ona suptilno počinje da koristi kesu punu luka, kupusa i ostalih sveže kupljenih smrdljevaka na obližnjoj pijaci, kako bi okadila pomenutog nesrećnika. Poput kandila kesa se njiše nad njegovom glavom, dok on gleda kroz prozor, baba pocinje da kašlje. Trolejbus naglo koči i ona se svom težinom oslanja na njega i tada mu pada mrak na oči i ustaje. Uskoro, kako trolejbus opet naglo koči baba ugleda Super Vero i viče sapatnici: „Iju, zejtin na sniženju!”, a zatim munjevito istrčava udarivši Nenada kesom u stomak. Usein Bolt se tad preobražava u sumo rvača koji glomaznošću napada protivnika, govoreći „Miči se sporaću, gde ti je mladost?!“
Nalet drugog primerka:
Sutradan. Nenad je sve pare potrošio prethodne noći slaveći to što je od nekog čuo da se vlada smilovala na one koji štrajkuju glađu, te da će i njemu, neradniku, platiti godinu. Ipak, saznaje da je sve bilo zezanje a da je on, magarac, naseo. Devojka ga je nazvala i pomenula svu širu familiju, jer je saznala s kim je bio prethodne noći. Smoren, pokisao i nezainteresovan, seda u prvi trolejbus da bi stigao do železničke odakle će putovati u svoje maleno mesto u kom će roditeljima uzeti pare i hranu a lokalnim dripcima se hvaliti životom u velegradu, dok se uskoro ne vrati. Dok razmišlja o svemu tome, u autobus ulazi baba i doleće pravo do njegovog mesta. On pokušava da ustane jer je u busu lepa Ana, ona sto živi u stanu preko puta, pa da ispadne frajer. Baba ga samo pogleda kao pregaženog kera i kaže: „Neka, tebi je potrebnije, bolnica je dalje, ja idem samo do Šumica.“ „ŠKK?“, pomisli psujući naglas babu, devojku, gsp, faks, svoje malo mesto, svoj novi veliki grad i svoju jadnu državu.
Kada posle pola sata tumaranja po sobi u pokušaju da utvrdite šta se oseća toliko ukapirate da ste to vi.
Trenutak kada se pogledate u ogledalo i shvatite da nećete biti ni bogati, ni slavni, niti ćete putovati svetom kao kakav vagabundo, nego ćete proživeti svoj život u rutini kao i velika većina ljudi, i ne, nećete umreti slavno i postati istorijska ličnost.
To je trenutak kada postanete svesni da je vaša svrha ista kao svrha jednog konja, a to je produžetak vrste radi same sebe. Samo što konja to ne brine.
