To je onaj san iz koga vas nije probudio ni budilnik za posao/školu; ni keva sa zvocanjem "Znaš li ti koliko je sati"; ni cimer sa upornim šuškanjem, mljackanjem, upaljenim TV-om, lupanjem vratima; ni komšija sa bušilicom i čekićem; ni pas sa jutarnjom nuždom; ni vaša jutarnja nužda; ni telefon zbog pogrešnog broja; ni mučnina i nagon na povraćanje od prethodne pijanke; ni žeđ, ni glad, ni bol... ni sam san koji sanjate... Bilo da ga se sećate ili ne, važno je samo da ste svojevoljno otvorili oči, odmorni, zadovoljni, sa/bez nekoga pored vas (stvar ličnog izbora), sa dovoljno vremena za protezanje i razvlačenje, pa tek onda ustajanje... na obe noge, nikako na levu.
Kad to beše poslednji put ... ?
Insepšn.
Kada hoćemo da kažemo da je nešto izvršeno bolje, da bolje ne može biti, savršeno, i da nam je neverovatno mnogo odgovaralo, uglavnom perfektno. Ili kada hoćemo da pokažemo nekome da je baš sve suprotno tome.
-E kako je bilo na moru?
-Ma san snova, svako veče sam karo drugu.-E kako ti s onom?
-Ma san snova, plaća mi piće, kupila mi je nov fon, meša bolje od Šakire...------------------------------------------------------------------------------------
-Kako nov fon matori, jer dobar?
-Ma san snova, eno ga u servisu crkla mu kamera-E kako puši ona tvoja?
-San snova brate, umalo da mi odgrize kitu sinoć
