"Oni koji prošlost ne pamte osuđeni su na to da je ponavljaju" reče gore pomenuti Santajana, a ponovi toliko puta profesor istorije sa najboljom namerom, objašnjavajući značaj drage nam učiteljice života (čitaj:bolje sad da greješ stolicu nego sutra da bereš zreo bostan). Sve je to lepo i istinito ali se ujedno i manifestuje kod dole označenog tvorca ove definicije.Problem je tako da kažem fiziološke prirode, koji nikako da uđe u glavu mojoj malenkosti a zvuči tako jednostavno: "Prvo pišaj pa se tuširaj". Kako to kao što napomenuh pre ne ulazi u moju glavu, primoran sam svakog dana da perem noge toplom žutom mokraćom što na kraju i nije tako loše jer mešavina tople mokraće i hladnog tuša na kraju prouzrokuje neverovatan osećaj i stanje potpung blaženstva je postignuto.
P.S: Pošto u ovom slučaju dobijamo pozitivan slučaj ponavljanja grešaka iz prošlosti,važno je napomenuti čitaocu da se sličan ishod ne dobija tako često u drugim slučajevima tipa rata, povratka bivšoj ljubavi, upada u septičku jamu i slično.
