"Rođendani" u zabačenoj kafani na drugom kraju grada, gde se skupe 20 i kusur čoveka zajedno sa slavljenikom, koga niko ne vidi do kraja večeri. Svi se "ludo" provode uz najgore moguće na play listu stavljene narodnjake. Prelepe seljnčice sa svim bojama od šminke koje imaju po faci pokušavaju da što je moguće više uvijaju svojim gracioznim telom kako bi dominirale na užarenom podijumu od raspadnutih dasaka, gde im se zaglavljuju njihove dvan'estica štiklice, dok ih pijani momci gledaju i trude se da priđu sa nekom forom, glupljom od njih svih zajedno, kako bi se omrsili.
Svakom se desi da posle smora po gradu načuje da postoji negde nekakav rođendan, pa da se ubije monotonija dosadne večeri na kraju se ode da se vidi šta ima, kad tamo...
Konverzacija između mene i 5 lika koji su se nabili u šank jedan i po sa tri:
JA - Je l' ima špricer?!
ON - Nema, nema belo vino...JA - Je l' ima bambus?!
ON - Nema, nema crno vino...JA - Je l' ima pivo...!?
ON - Ima, daj mi čašu...JA - Nemam čašu...
ON - Onda ne mogu, nemam ni ja čaše, nadji tamo nečiju na stolu...(koje su inače od stiropora, do pola pojedene, prljave, usrane k'o da je alien iz njih pio)JA - Ma daj mi bre flašu (ima samo jagodinsko, pomirio sam se sa činjenicom da ne postoji ništa drugo pa verovatno ni obična voda), ima nas nekoliko, necu da iznosim napolje tu ću da budem nadgledaj ako hoćeš!
ON - Ne mogu da ti dam...ne mogu to je...hmmm...evo ti...ali da mi vratiš ambalažu!!!!!
