Pronašao sam se. Čini mi se da sam po tvom kriteriju potpuno mediokritetan i kao takav bih od besa zbog ovakve slepe definicije najradije emigrirao iz zemlje, da budem prosek negde drugde. U ovoj zemlji su dečače, pre tvog ubrzanog orjenta, živeli i delovali ljudi pod imenima: Čavajda, Mladenović, Margita, Sonja, Divljan, Koja, Cane, Gile, Vd. Pre nego što je tvoj orjent počeo da “dominira scenom” ti ljudi su dizali glas protiv sistema, što ti nikada nećeš moći da razumeš, čim možeš da sročiš ovake nebuloze. Neki od njih su istrebljeni zbog tog orjenta kome ti tako odvažno sričeš apologiju. Oni su gutali govnjave knedle otuđenosti i umirali od tuge, ili od droge u koju su bežali od realnosti koja ih je odbacila, koja im je zatvorila vrata svih mogućih medija I gurnula ih u memljive suterene, zato što su se nekada usudili da pevaju u lice ovom narodu o tome koliko je slep i glupav, zato što su pevali o tome kakav ambis očekuje ovu zemlju iza prvog ugla. I šta su dobili zato – ušivena usta dragi moj iznadprosečni apologeto. A ko je dobio pravo da peva? Da nije možda ova, od strane “Svog tog folka” napadnuta strana koju ti tako zdušno braniš. Mislim da je odgovor pozitivan i zato nemoj da prdiš o tome kako muzika nema dodirne tačke sa akutalnim političkim vrhuškama, kada nemaš pojma o tome kako kulturna propaganda I manipulacija masama deluje. Ili možda imaš pojma ali ne umeš da shvatiš da se to upravo i ovde odigralo. U veselim devedesetim su ovi, s tvoje strane pomenuti Montano i Mandić, i po tvom sudu verovatno najviše razine JU-SRB kreativnosti tih godina, žarili i palili ovim usranim podnebljem, oduševljavajući svojom genijalnošću i umetničkim nadahnućem “probirljivi” ukus masa, a oni su nesrečnici pevali su o slomljenim srcima i nikad prežaljenim ljubavima, u deset pesama od jedanaest na albumu. Pa pobogu, tada je Gru pretendovao da postane najveći “andergraund”. Napadati nešto što napada ta tandrljičava goveda koja su obuhvaćena kategorijom folk, pa bio taj folk turbo ili dens ili pop ili rok, jer moraš da shvatiš, sve je folk što je posrano za narodnu većinu, za stado, to sranje sa mašnicom servirano na tacni od strane onih koji žele da taj narod ćuti i ne razmišlja o svojom glavom o nelagodnosti u kojoj je zaglavljen, sranje koje će ukalupiti poglede na svet i naterati masu da se ne digne na uzbunu. Ta muzika je bila anestetik za užas, sredstvo da bolna rana utrne, i ko to sa ovog aspekta ne može da vidi, slep je pred živim očima. Nije bitno da li su te sladunjave reči i laži bile upakovane harmonikom i klarinetom ili gitarom i bubnjevima, sladunjavo sranje je sladunjavo sranje. O čemu je bre pevala sva “muzika” iz govnjivih devedesetih? Sve balade i ljubavne pesme. Je li tada baš nijednom “slepcu” nije palo na pamet da peva o krvi i o čitavom dobu koje guši njegovu slobodu, pa neka smesti svoj tekst i u dens ritam ili kako god, nebitno, zar je svima bilo tako lepršavo kao što je to prikazivao RTS ili Maksovizija. Ili je možda nekome i palo na pamet, ali mogao je da o tome peva samo pod tušem. Daj mi jedan primer presme koja opisuje užas tog doba a da se zavrtela na nekoj od televizija koje pokrivaju celu usranu teritoriju, onda ću ti skinuti kapu da znaš šta pričaš, a sebe ću proglasiti budalom. I zato čoveče iznadprosečni i širokovidi, nemoj da prdiš o nepovezanosti politike i muzike jednog doba, nego bolje obriši ovu dalekovidu defku. Na kraju krajeva, žanr je apsolutno nebitan u celoj priči, ko tu govori o žanru ne vidi šta se iza tih glupavih žanrovskih etiketa krije. Jer sve što je pevalo o cvetićima, prolećnom povetarcu, držanju za ruke na savskom keju dok sunce romantično zalazi, a nije pevalo o reci krvi koja je zamenila tu istu Savu, o zaklanoj braći i očevima, o majkama koje pevaju žalopojke, o kupovini hleba na bonove, o prati od 10dm, o svim govnima do nosa koja su jedina kulturna zaaostavština tog vremena uz naravno pisanije "Srpskog Duhovnog Gurua" D. Ćosića, pseto mu se posralo u titulu, sve je to goli jad I beda muzike i tadašnje kulture, i svako ko napada onoga ko to napada, mora malo da se zapita, šta on to zapravo brani…
