Epitaf u Srbiji.
Uz takav tekst, obicno ide slika unesrecenog koji je ponosit, nadrkan, ili kombinacija oba, najcesca, nadrkano-ponosit.
Pored brojnih spomenika oko doticnog sa tim natpisom gde ga zale najblizi (pa tu upisu svoja imena), onaj gde pise "sebi za zivota" kao da zraci.
Naime, kad vidite spomenike bracnog para kojima to pise, pretpostavlja se da u domacinstvu nesto nije bilo kako valja i kako selo nalaze (snaha se posvadjala sa svekrvom, kolektivna svadja, itd.). Naravno, moze se desiti da ljudi jednostavno nisu imali rodjake, pa su bili primorani na taj tekst, ali to je redak slucaj.
Oni koji imaju pare, a to urade pre vremena su jednostavno uplaseni da im mladji ne spiskaju kes, pa, za svaki slucaj, dok su pri cistoj svesti i zdravoj pameti- osiguravaju svoje mesto upokojenja.
Lokalni bogatas cak i sopstveni spomenik koristi kao statusni simbol. Ode kod majstora i kaze : "O d` uzmem onaj sto je najbolji, sto ga niko nema, najveci, pa da ga svi vidu i da kazu "Gle kak`i je spomenik, ovog nema ni u Dinastiju!", a velikim, pisanim, zlatnim slovima d` mi metes "Sebi za zivota"! Pa nek` puknu, nek` upamte ko je bio gazda Zivorad!".
