Kada u trenucima dokolice ukućanima ponestane tema za razgovor...
-Jaoooo, Živorade, pa ništa na ovoj kablovskoj... meni nije jasno zašto mi to plaćamo...
-Ćut' tu, bolje njima nego onom Tijaniću coglavom da plaćam ratu za auto... Paz' sad, sad ćemo malog da napadnemo, tojes' ti ga brani, a ja ću ga napadam.
-Jaooo, jesi zloća Žiko, kao da ti je dva'es' godina... oko čega ćemo?
-Predloži ti, ja sam prošli put...
-'oćemo zimi-zami-zum?
-Ma, jok... slušaj sad... Mali, dolaz' vamo, jebem li ti pogačicu, ugasi te karakondžule i da si se stvorio ispred mene!!!
-Ćale, rekoh ti da je ovo Vov, a ne karakondžule...
-M'rš, pizda ti materina mala, ti će' me učiš... sedi ovde da razgovaramo... vidi, sine... Tata je ipak rešio da te upiše u vojnu gimnaziju, tamo ti je moj drugar pukovnik Pajatović, on će te dobro naučiti... bićeš ti, blago meni, k'o ti tata... pukovnik pešadije!
-Ali, ćale, znaš da imam onih par prijava za maloletničku delikvenciju, kako ću?
-Uuuu, dobro me podseti na to... Koviljka, idi po onaj Vojni opasač - JNA, kožni, seme mu jebem delikventsko!!!
-Ne deri se na dete, budi bar jednom otac i popričaj kao sa muškarcem...
-'ajde, neć' te bije tajo, prošla mu Borusija i Kalmar, pa je lepo raspoložen... ideš ti nama u vojnu školu, ipak je to budućnost, mislim, vojska... Bićeš ti meni u brdskoj pešadiji.
-Ćale, ali vojska je propala, vidiš da su i tebe oterali u invalidsku...
-Ma, jebem li ti.. sad kad ti zveknem šamar, ima tri dana rođenoj majci da persiraš!
-Opet ti, razvešću se od tebe ako tako nastaviš da nas maltretiraš...
-Dakle, rešili smo... ideš ti nama u vojnu, pa kud puklo! 'ajd sad u sobu!
..................
-Popušite mi i ti i pešadija, idem ja sa Kizom u Švabiju da dekramo kola tamo...
..................
-Si videla, Koviljka moja, kako se odma' digne raspoloženje... a, izbiću ja njemu bubice iz glave...
-'ajd pali Sulejmana...
-'ajd!
