Spontano stvaranje geološko-tekstilno-organskih tvorevina haosa u tvojoj sobi, pomalo nalik stalagmitima (u ekstremnijim slučajevima i stalaktitima), direktno uzrokovanim lenjošću. Tvojom.
Prvi stadijumi su neprimetni. Majica, duks, skripta.
Nastavlja se sa daljim slojevima odeće i papira. Put do gomile nalaze poneka kesica čipsa, knjiga ili parče nasumično bačenog đubreta, pod parolom "samo da odgledam ovo, pa kad budem išao do kujne ću da bacim". Kurac. Iz kujne se vraćaš da hasom, od čega će nešto neizbežo da završi na hrpi.
Uskoro, čini ti se da nisi ni trepnuo, i tvojom sobom vladaju gomile prljave odeće i otpadaka u spontano nastalim hrpama.
Budiš se kada shvatiš da ti je ona amorfna masa ispod bačenog šorca sa basketa od pre četiri dana zapravo polupojedeni sendvič od pre osam dana. Ili, kad ti se matorci vrate sa sela.
Minut ćutanja za sve propale spontane ekosisteme koji su nestali u nepovrat čišćenjem ovakvih... sredina.
Pokazatelj upale. Broji se hiljadama ukoliko ste gadno zaribali.
