Teatralno obraćanje prisutnima, radi uspostavljanja dominantnog statusa prilikom ulaska u prostoriju u kojoj u tom trenutku svi sede. Ono zonfić, ne morate da ustajete.
- Dezte, ljomberi, raspali?!? Ponedeljak, šljaka, a? Sedite, sedite...
- Khm... Markoviću, tvoja kancelarija je na kraju hodnika!
- Jao, oprostite! Oprostite, direktore. Stvarno nisam vid...
- I skidaj te naočare, razbudi se i nemoj više da si zakasnio na posao!
--------------------------------------------------
- Bratori, svaka ti čast što si pristao da odradimo svirku za ove divne ljude.
- Pa narafski. Osim toga, svestan sam ja da nećemo nikada postati veliki bend, ako tu i tamo ne napravimo neki humanitarni cert i usrećimo nekoga.
- Da, ali humanitarni koncert za paraplegičare, oduševio si me, majkemi!
- Šta da ti kažem, velikog sam srca...
- E, evo, zovu nas na binu, idemo.
.
.
.
- Dobro veče, dobri ljudi!
- :aplauz:
- Sedite, sedite.
