Davno zaboravljeni običaj čupanja ušiju neznalici, početniku i mlađem radniku od sebe kad nešto zajebe. Represivna mera koja je stvarala prave ljude i majstore. Lepo reče onaj dečko sa ju ćuba: "Ne biju majstori više k'o nekad čekićom, samo koja ćuška za'vrat". I to ne valja, tu je graška.
Danas odeš kod majstora, on ti uvali svog mladog pomoćnika koji ti umesto bregaste, zbog koje si došao, promeni alternator ili klinasti kaiš.
Da je ono vreme, kako bi to moja baba slikovito rekla, taj mali bi već imao levo uvo veće od desnog ili desno od levog, ukoliko je majstor levoruk.
Po difoltu, šegrtsko uvo je bilo pokazatelj tvoje majstorske stručnosti i osposobljenosti. Kao crni pojas u karateu ili nekoj zajebanoj džiju džici - nindžici.
-Dobar dan, majstor Božo... jebe me nešto ova raga. Daj pogledaj koji mu je... ujutru neće da upali, pa da ga jebeš...
-Nema to što majstor Bole neće da sredi... daj nateraj ga na kanal i otvori haubu.
-Evo vidiš... verglam i jok. Pu jebem ti sudbinu. Daj kantu benzina da zapalim govno i ratosiljam se bede!-Mali! Ooo, Mali...
-Eee, majstore?!
-Pod jedan! Ne kaže se "Eee, majstore"... nego, "Molim, učitelju Hamato Joši"...
-Majstore, pa vi niste Hamato Joši, a ja nisam nindža kornjača...
-E, skini šlem da ti zuznem jednu macolu što sumnjaš u moje majstorske veštine...
-Izvinite, sensei...
-Eto, tako je već bolje... si video ti majstor Miću koliko uvo ima?
-Jesam... to je degenerativni poremećaj... učio sam to na faksu dok nisam batalio...
-Ne! To uvo sam ja stvorio... sa ovih deset prstiju...-Alo, momci. 'Oće neko da pogleda ovo moje čudo ili da ja tražim nekog drugog majsotra?
-Čekaj bre! Imamo preoperativne konsultacije... ovo je konzilijum, dečko! Nisi ti došao kod nekog ošljara, već u ordinaciju... nego, Mali? Jesi me razumeo?
-Da, sensei... origato!
-Origato!-Budi Bog s nama, 'de ja dođoh...
