Ona kuca. Neprestano. Svaki dan. Do mraka.
Kako je prostom dedukcijom i sistemom eliminacije lako utvrditi da niko drugi u Sportskom društvu Crvena Zvezda nema dovoljno vremena, a biće i obrazovanja, za obavljanje ove specifične delatnosti, mora da postoji jedna određena persona koja ima sve potrebne i nepotrebne kvalifikacije za jedan ovako zahtevan i delikatan zadatak, zadatak od klupskog i državnog interesa.
Šta, da neće Čović lično da kuca sa onim jednim zdravim okom?
Samo jedna osoba to može i sme. To je ONA.
Ne znam kako izgleda. Niko ne zna. Moram se prepustiti mašti. Kako i da znam kad svoju kancelariju napušta tek kada padne mrak, istrčava iz zgrade sa spuštenom kapuljačom i utrčava u blindirani Mercedes sa zatamljenim staklima koji ubrzo nestaje u gradskoj gužvi. Mora tako. Ona je od vitalnog značaja za klub. Ne sme biti viđena, ne sme biti praćena. Njen nestanak bi značio definitivan kraj jednog velikog kluba. Ali, dok je nje, biće i saopštenja. Dok je saopštenja, ima i nade, a čak i Bata Đora zna da nada umire poslednja.
Imam viziju. To mora da je žena zmaj. Živci kao brodsko uže. Srce kao kuća. Poseduje zlatne ruke na kojima su brzi prsti koji kucaju hiljade i hiljade reči u minuti a ko zna koliko miliona dnevno. Niko ne zna koliko je to u saopštenjima godišnje.
Slavica. Mora da se zove Slavica. To ime tako pristaje jednoj vrhunskoj sektretarici talenta izbrušenog za vreme zlatnog doba komunizma. Frizurom i likom pomalo podseća na onu plavušu iz ABBE. Kad je bila mlađa. Sada je istrošena i oronula. Polako ali sigurno je ugazila je u šestu deceniju života. Zub vremena i naporan posao je učinio svoje. Klub je na kolenima a para nema. Više i ne vodi računa o sebi. Kosu i ne pere. Nema čime. Za higijenu od glave do pete koristi samo domaći sapun od svinjske masti. Poslala sestra sa sela. Ali ne mari.
Ionako se nema vremena za te trivijalnosti. Sve je podređeno višem cilju.
Njegovom Visočanstvu, SAPŠTENJU ZA JAVNOST.
Džajić : dolazi sa suzama :
Slavice, Slavice, neko mi je ostavio preteću poruku na stolu! Brzo papir u ruke i kucaj saopštenje, javnost mora biti upoznata sa ovim incidentom!
Slavica : uzima papir :
Ovo je kalendar. Iz 1991 god. Opet niste videli dobro. Molim vas nosite Vaše naočare sa sobom. Ovo je već treći put danas a nisam popila ni drugu kafu.
Džajić : odlazi tužno :
Čović : utrčava ko kauboj : Đurić je opet došao sa crvenom kravatom na konferenciju za štampu. Provokacija! Piši: "Ovom prilikom obaveštavamo javnost povodom incid.."
Kokeza Nema toalet papira! Skandal!
Čović Mrš napolje! I zakopčaj šlic.
Kokeza Ko si t? Gde sam ovo ja? Gde je moja mama?
Slavica Samo polako, stanite u red.
Tončev Ne se butane, treba da šalam pismo za mama u Plovdiv.
Slavica Dobro, samo da znaš da nemamo para za koverte, napravi od starih novina.
Čović Aha! Šta je ovo!? Mikrofon! Vujošević nas špijunira. Znao sam.
Piši:
"Gospodine Vujoševići, tako mi limenih bogova, platićeš za.. "
Slavica To je dugme od košulje gospodina Kokeze. Idem na pauzu.: Otvara prozor i slobodnim stilom skače na glavu :
