Gitara koja svira ritam za vreme solaže.
-Sviramo "Fool for your loving", može? Aj ti Šomi solo, ok? Pero ti ćeš biti sekundara.
-Što ja OPET, jebote?!
-Ko te jebe, nauči nešto više od tri akorda pa se i nadaj nečemu. Dolazi nam Vlada Džet na svirku, moramo da jebemo keve!
Zunzara koja svaki sekund zuji oko glave.
Obično je crvene boje. Jedino se ona čuje u mehanizmu časovnika, jer jedino ona neumorno i neprestano štrika.
Pomeraju se i ove dve, naravno, ali kako? Pa tako što ih svojim besomučnim obrtanjem pomera najtanja. Sekundara.
Sam naziv ove kazaljke mene lično podseća na neku razdrndanu fuksu koja pije pivo s dunđerima pred seoskom zadrugom u Proštincu. Nekako prostački i degradirajući naziv za nešto tako vredno i korisno, zapravo neophodno za kompletan mehanizam. Barem meni...
Postoje i u životu "sekundare" , znate? O, da. Svuda su oko nas, možda i među vama koji ovo čitate. To su osobe koje RADE. Oni zbog kojih sve i dalje funkcioniše, manje ili više uspešno. Ljudi koji čine da se oni iznad njih takođe pomeraju, sve više i više, odlazeći čak iz okvira mehanizma negde visoko, visoko... Tako visoko da vremenom zaborave sekundaru, koja ih je svojim neumornim okretanjem do zaborava i dovela tu gde jesu.
Nema veze. Bilo da je mehanizam na navijanje ili baterije, on se vremenom pokvari i stane. Do trenutka dok se osposobi za dalji rad, sekundara ima sasvim dovoljno vremena da odluči da li će i dalje da se okreće u istom smeru, jer je ona ta koja se prva čuje kad časovnik proradi.
Riba koju zbariš za sekundu, rava.
-Ajde zovi neke ribe, Milicu i Suzanu recimo?
-Ma mani me tih sekundarki..
Naziv za kazaljku na satu koja pokazuje sekunde.
-Brate, ti imaš sat, koliko još sekundi moram ovo da radim?
-Ne znam, sjebala mi se **sekundara**.
Kineska ulazna vrata. Razbijaju se za sekundu.
