Slične onim gradskim. Prenose se sa oca na sina, sa kolena na koleno, sa čaše na čašu, od pijanke (svadbe/ispraćaja) do pijanke. I uvek su se ti događaji desili stricu, komšiji ili nekom dobrom prijatelju onoga ko priča.
1.
Muž i žena plastili seno, i kad su se vraćali žena sedne na prikolicu sa senom. Muž vozio preko nekih vukojebina, a nije obraćao pažnju iza sebe. Kad je došao kući, okrene se i vidi da nema žene. Vrati se istim putem i vidi da se žena zakačila za granu od šljive i tu visila dok je ovaj nije skinuo.2.
Lik se zapio ispred zadruge, i krenuo kući, međutim došao do groblja - dalje nije mogao i tu zaspi. Nešto kasnije ''omladina'' krenula na igranku i jedan pripit dečko dok su prolazili pored groblja povikne: ''Ajmo mrtvi na zabavu!!!''. Tu se onaj alkos probudi i vikne ''Saću! Samo da obujem kondure!'' Možeš samo da zamisliš kako se omladina razbežala.3.
Davno, kad je Telegraf tek došao u naše krajeve, učitelj iz jednog sela (dobar prijatelj sa igumanom manastira koji se nalazio duboko u šumi u drugom selu) pošalje igumanu telegraf u sred zime. Momak koji je telegraf nosio u manastir prošao je dug i mučan put kroz dubok sneg, pa kad je došao u manastir zamoli igumana da pročita šta je to tako važno kad je se on morao tako mučiti, a pisalo je: ''Daj tom magarcu što ti je ovo nosio da jede i da pije kao čovek!''
