Delom zbog ambicije ravne mungosu, delom zbog nemanja veze u opštini, delom što je za vreme predavanja bio u kafani završi ti on u mestu poput Korbevca, Moštanice ili Žbevca ako je srećan.Svaki dan putuje do tog sela i najbolji je ortak s vozačima. Meri matorim poljoprivrednicama pritisak, iliti pretisak kako ga one zovu, uzima od istih sir, mleko, jaja. Piše uput za bolnicu u veći grad, taman da seljak i proda nešto na pijaci ako je subota. Svestan je da je skretničar, ne zanosi se idejama da je elita, da je pripadnik 'humane profesije'. Virtuoz seljačkih brlja, veterinar po potrebi (kada je ovaj na nekom veselju ili bije ženu), majstor za frezu, da je komunjarsko vreme bio bi i u Mirovnom veću. Ponekad mu i nabace ćeru devicu , da se uda za 'doktora'...seljačka posla.
-Ti si beše lekar po zanimanju? Mmmm...mi žene smo slabe na to.
-Ne, ja sam seoski lekar, nikakva ekstravaganca. Vadim krpelje bakutanerima iz bulje, pišem upute i to...
-Pa dobro, humano je to! A kad ti dodje neka trudnica, ej! Pa ti učestvuješ u rađanju novog života!
-Da, oko tog novog života, porodih juče jednu kravu, veterinar Žitko bio na parastosu. Tačnije, sama se porodila, pade ono tele od metar visine. Ja samo bacio onu posteljicu da ne razvuku kerovi...
-Da, ali..
-Ne trudi se ribo...sa mnom društvenog statusa ubrati nećeš. Samo spanać i štavinjak za pitu od seljanki.
