Simpatičan čičica koji uglavnom predaje po seoskim školama. To je nastavnik koji dođe na čas i ne priča o svom predmetu, već o svojim mangupskim vremenima. Laže čim zine, ali svakako je najdraži i najomiljeniji svim đacima, jer, zaboga, ko želi da sluša nastavno gradivo. Tu i tamo propita nekog, kaže poneku reč vezanu za gradivo, ali centar njegovog predavanja su lovačke priče, izmišljotine i citati velikih pesnika mangupa. On je jedan zajebani, harizmatičan dasa, mangup svoje vrste, njega poznaju čak i slavne face, proputovao je pola sveta, iako nije makao dalje od zadruge trećeg sela.
Seoski nastavnik mangup (pali cigaru, povuče jedan dim, izdahne, nakašlje se): E, djeco moja, danas ćemo učiti zemlje Južne Amerike. Tako sam ja davni' dana bio u Brazilu, Brazil to je jedna prelijepa zemlja. I sjedim ja tako na balkonu i sunčam zube, kad neko zviždi odozdo, zove me: "Ajde Stevo, silazi dolje, idemo nešto popiti!" Kad ja pogleda dolje, ono Pele. I upozna ja tako slavnog Peleta. Jest' mangup bio...eh, slavni Pele, što je znao igrati fudbala, djeco moja.
Jednom prilikom, kad smo učili planine po Srbiji, sklepao je neke rime, gde smo se pokidali od smeha, ali zato nikada nismo zaboravili ni planinu a ni pjesnika: Eee, djeco, Fruška Gora vam je planina u Vojvodini, gdje je slavni srpski pjesnik mangup i boem Đura Jakšić često odlazio i inspiraciju pronalazio. (uvlači dim, nakašljava se, zagledan u obližnju krošnju Jabuke, pa kaže): "Na prelijepoj Fruškoj Gori, gdje potočić tiho dere, Đura Jakšić, srpski pjesnik iza grma sere!"
